Izvor: Glas javnosti, 26.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narušena ravnoteža
MOSKVA - Rusiji su komunisti, pored brojnih problema i briga, ostavili i ogromnu vojnu moć, čiji su simbol bile hiljade i hiljade balističkih projektila sa nuklearnim bojevim glavama, okrenute ka strateškim ciljevima na Zapadu. Dvadeset godina posle pada komunizma, Rusija je razapeta između potrebe da racionalizuje i modernizuje svoj nuklearni arsenal (vojska nema dovoljno para, a i stariji sistemi su dotrajali) i potrebe da održi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „ravnotežu straha“ koja između Moskve i Vašingtona vlada već punih 60 godina.
Problemi
Koliko je to težak i pipav posao, najbolje ilustruje nedavni krah probnih lansiranja projektila „Bulava“ koji, uz „Topol“, čini osnovu budućeg strateškog arsenala Rusije.
„Bulava“, prvi ruski projektil koji nije čedo SSSR, dizajnirana je da na daljinu od 8.000 km može da prenese 10 bojevih glava. No, čak šest od 11 probnih lansiranja oružja stvorenog u Moskovskom institutu za termalnu tehnologiju (MITT) završilo se katastrofalnim neuspehom. Zbog ovoga je Jurij Semjonovič Solomonov, jedan od glavnih projektanata strateškog naoružanja ruske armije, podneo ostavku na funkciju direktora MITT, a u Kremlju je zavladala velika uznemirenost. „Bulava“, namenjena za lansiranje sa nuklearnih podmornica („Topol“ se lansira sa kopna, i pokazao se kao neuporedivo pouzdaniji), pokazala se kao još jedna velika nepoznata u rešavanju ruske nuklearne jednačine.
Drama oko MITT i „Bulave“ dogodila se za vreme nedavnih intenzivnih diplomatskih aktivnosti SAD i Rusije u vezi sa definisanjem broja strateških nosača nuklearnog naoružanja (predviđeno je po 500-1.100 na svakoj strani) i ukupnog broja nuklearnih bojevih glava (1.500-1.675). Oko ovih brojki ruski i američki predsednik su se prilično lako dogovorili, i činilo se da je Moskva, suočena sa svim problemima oko modernizacije arsenala, izašla kao pobednik u pregovorima, pošto joj manji broj projektila „olakšava život“.
Slabost Rusije
Međutim, upozorava Leonid Ivašov, bivši šef generalštaba Ruske armije, prividni uspeh Rusije mogao bi da se pretvori u katastrofalni poraz, ukoliko se ne definiše sudbina američke antiraketne odbrane.
Broj od 1.700 bojevih glava, upozorava Ivašov, je kritični minimum koji Moskva može sebi da dozvoli ukoliko želi da ostane u ravnoteži sa SAD. Naime, objašnjava general, projekcije pokazuju da bi, u slučaju nuklearnog sukoba, odnosno napada SAD na Rusiju, ovaj broj nosača nuklearnog oružja i bojevih glava bio dovoljan da ruske strateške snage očuvaju mogućnost da pre udara balističkih raketa SAD na tle Rusije probiju američku protivraketnu odbranu (sa nekih 800-1.000 bojevih glava) i nanesu Americi „terminalnu“ štetu. Ovo je, objašnjava Ivašov, suština koncepcije nuklearnog odvraćanja. Dogovor bi trebalo da obezbedi ravnotežu Rusije i SAD do 2015. godine, ali na duže staze, upozorava Ivašov, imajući u vidu negativne trendove u ruskom vojno-industrijskom kompleksu, starenje arsenala, nestašicu uranijuma i plutonijuma, nuklearna ravnoteža bi mogla biti narušena i SAD bi mogle doći do kritičnog „prozora“ u kojem bi mogle da izađu kao pobednik u eventualnom nuklearnom sukobu.
