Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jun.2020, 09:56
Momčilo Pantelić: Vašington ne prija Trampu…
Najmoćniji čovek sveta, za kakvog i dalje važi predsednik SAD, ne izgleda svemoćan među sugrađanima.
Protesti povodom brutalnog policijskog ubijanja nenaoružanog crnca Džordža Flojda još su više udaljili Donalda Trampa i od vašingtonskih sugrađana. Dodatno je ogradio Belu kuću da mu se ne bi suviše približili jer ih je, dok demonstriraju, doživljavao gotovo kao “uljeze” iz Meksika ili kao “švercere” koronavirusa iz Kine.
Čak je razrađivao plan >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da na ulice glavnog grada izvede vojsku, od čega su ga, srećom, odgovorili generali, kao i gradonačelnica Mjuriel Bauser, koji su ga podsetili na ustavno pravo građana da slobodno i mirno iskažu svoja uverenja. Pa i kad oštro kritikuju šefa države.
Doduše, Tramp, kažu, nije ni realno računao da će se domoći kormila Bele kuće, a izvesno je da je kao izabrani šef države pokušao da praktikuje predsednikovanje iz svog oblakodera u Njujorku, ali su ga propisi primorali da se “skrasi” u vašingtonskoj palati, kao i njegovi prethodnici. Seoba u prestonicu nije mu se milila, kako zbog uštogljenosti koja odudara od njegovog šoumenskog poriva tako i zbog okolnosti da je u njoj za njega 2016. glasalo svega 4,1 odsto birača.
Vašington, očito, ne prija Trampu iako se svim silama bori da ostane u njemu i da nastavi gazdovanje Belom kućom. Od ostanka na neprijatnoj mu lokaciji samo bi teže podneo poraz od izbornog mu rivala Džoa Bajdena, pogotovo što se dotični i ne trudi mnogo, pošto procenjuje da Tramp dovoljno ubedljivo radi protiv samog sebe, tako da nema potrebe da mu sputava autodestrukciju.
Ipak, Bajden je iskoristio priliku da poseti rodbinu žrtve policijske brutalnosti i poruči da će zlosrećna sudbina Flojda “promeniti svet”. Izvesno je da je takvom dalekosežnošću hteo de za sebe pridobije još crnačkih glasova, bez kojih ne bi postao ni rival Trampu, a kamoli da dođe i do anketne prognoze prema kojoj mu rastu šanse da ga pobedi.
Činjenica je, međutim, da je Flojdov slučaj postao svetski događaj broj jedan. Protesti povodom njega proširili su se gotovo pandemijski, kao Covid-19, čineći s njim savršeni ortakluk za bitne sistemske promene.
Oba međusobno različita potresa potvrdila su da je postojeće stanje neodrživo i da povratak na staro, koji mnogi priželjkuju, nije preporučljiv. Neophodno je da se unapredi zaštita života suzbijanjem naraslih vitalnih nejednakosti, uzdizanjem zdravstva u prioritet bez konkurencije i potiskivanjem drastične nejednakosti koja se ogleda i u rasizmu. Ispoljene manjkavosti u obe oblasti verovatno su glavni podrivači opšteg prava, već prema prilikama, na dostojanstveno življenje.
Tumbanja u Americi, kao i obično, uticaće na sve nas. Čak i njene ozvaničene uobrazilje.
Tramp je za moto proglasio “Amerika na prvom mestu”, da bi se sada ispostavilo da ona tu poziciju zauzima po broju preminulih od koronavirusa i po društvenim nemirima. Slično je s mnogima koji su sledili taj narcisoidni pristup.
Posebno me, u ovim turbulentnim okolnostima, zabrinjava izjava ovdašnjeg lidera koji saučestvuje s Trampom kao žrtvom. “Užasavam se kampanje protiv njega u SAD. To kroz šta prolazi Tramp je prava golgota”, nije se libio da kaže Aleksandar Vučić.
Zbog toga ga je agencija AP okarakterisala kao “retkog evropskog lidera koji podržava Trampa”. A to ovom prilikom ne čine ni “braća nam” Rusi i Kinezi.
Ovdašnjeg i američkog lidera spaja, mada na neuporedivim nivoima, spremnost da ističu svoje zemlje kao neprikosnovene izuzetnosti. Da insistiraju “moja zemlja na prvom mestu”, ali sa značenjem “ja na prvom mestu”, kao što se vidi u izbornim procesima i tamo i ovde.
Uz bitne razlike – tamo opozicija ima priliku da naširoko izloži svoj program, sa čak više prostora u glavnim medijima, i da podrobno ukazuje na mane vlasti, pa i da predizborna istraživanja njenom kandidatu daju veće izglede za izbornu pobedu nego vladaru da bude reizabran. Takođe, Tramp nema nespornu podršku parlamentaraca jer u jednom od dva doma Kongresa opozicija ima moćnu većinu.
Kad sam se već usudio da poredim “babe i žabe”, dopuštam sebi i da primetim značaj lokacije na kojoj lider obitava. Imam utisak da ni ovdašnjem predsedniku, kao ni američkom, prestonica ne prija.
Na svim prestoničkim izborima pobeđuje demokratska opozicija i njemu se ne mili ni da prošeta ulicama glavnog grada jer ga doživljava kao “neprijateljski zašiljenu sredinu”, pa koristi svaku priliku da negde šmugne. Tamo je opozicija jedinstvena koliko je neophodno i efikasna koliko je mogućno, čak i kad gubi na nacionalnom planu.
Trampov model nije za kopiranje. Ali, zvuči privlačno da se vladaru autoritarnih pretenzija sličnih njegovim učini neprijatnim boravak tamo gde mora da obitava dok vlada.
Taj se opozicioni metod već naširoko praktikuje. Računa se – kad već izluđuje najmoćnijeg čoveka na svetu, što ne bi i one koji ga, iz nekih svojih razloga i spoljnih “uvrtanja ušiju”, simpatišu.
