Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Minsko polje za Obamu

Vašington zabrinut zbog događaja u Egiptu, ali ne želi da se svrstava

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Politička drama koja se ovih dana zbiva u Egiptu iz vizure američkih analitičara po mnogo čemu je slična onoj iz 2011, kada je sa scene otišao višedecenijski američki partner Hosni Mubarak i kada nisu mogle da utiču na tok revolta koji se izlio na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulice Kaira.

Muhamed Mursi, prvi demokratski izabran predsednik najveće arapske nacije, danas je u sličnom položaju: SAD ne mogu ni da mu pomognu niti da ubrzaju njegov odlazak. Barak Obama, kako to kvalifikuje „Vašington post”, u ovom slučaju hoda po minskom polju u želji da sa jedne strane podrži tamošnju demokratsku tranziciju, a da sa druge očuva američke interese.

U tim nastojanjima ne zadovoljava nijednu od suprotstavljenih strana u Egiptu: Mursijeve pristalice Obami zameraju što se glasnije ne suprotstavlja pretnjama vojske da će izvršiti puč, dok ga opozicija kritikuje da je veoma brzo prigrlio lidera Muslimanske braće i nije se suprotstavio njegovim potezima kojima je ojačao predsedničku vlast na račun drugih institucija političkog sistema.

Kako god bilo, ono što se videlo kad je odlazio Mubarak još je očiglednije ovih dana: da nema ni traga od nekadašnjeg američkog uticaja u zemlji u kojoj je četiri decenije bila neprikosnoveni arbitar i, kako je to svojevremeno opisao Mubarakov prethodnik Anvar el Sadat, na Bliskom istoku „držala 99 odsto karata”.

Danas nigde u regionu – Egiptu, Siriji, Iraku, izraelsko-palestinskom problemu – SAD ne ostavljaju utisak da kreiraju ili bitno utiču na događaje.

Obama je u ponedeljak telefonirao Mursiju iz Tanzanije i rekao mu da SAD ne podržavaju nijednu pojedinačnu političku partiju ili grupu, uz napomenu da je „demokratija nešto više od pukih izbora”.

Formulacija da „kriza može da se reši samo kroz politički proces” pokazuje međutim da Vašington ima veoma malo uticaja i na Mursija i na one koji žele da mu vide leđa, i to odmah.

„Njujork tajms” doduše tvrdi da SAD drže otvorenim kanale za komunikaciju sa armijom, sa kojom imaju bliže veze nego sa civilnim vlastima. General Martin Dempsi, načelnih Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, telefonirao je svom egipatskom kolegi, generalu Sedku Sobiju, ali sadržaj tog razgovora nije poznat. Novinski izveštaji u Egiptu, ali ne i ovde, pominju i telefonski razgovor sekretara za odbranu Čaka Hejgela sa svojim kairskim parnjakom, ali nema detalja ni o ovoj komunikaciji šefa Pentagona.

SAD daju značajnu pomoć Egiptu, koja uključuje i dve milijarde dolara za vojsku, ali mu nisu više najveći finansijski sponzor. Tu ulogu je preuzeo neveliki Katar koji je Mursiju nedavno stavio na raspolaganje tri milijarde za stabilizaciju egipatskih finansija.

U fokusu je i američka ambasadorka u Kairu En Peterson, čije su izjave protumačene kao podrška Mursiju i čiji odlazak je stavljen na listu zahteva kairskih demonstranata, kao novi elemenat njihove rastuće antiameričke retorike.

SAD su u delikatnoj poziciji i zbog toga što njihov takođe veoma važan bliskoistočni saveznik, Saudijska Arabija, sa podozrenjem gleda na Mursija i Muslimansku braću, smatrajući ih dugoročnom islamističkom pretnjom regionu.

Komentator „Volstrit džornala” Ed Solomon međutim smatra da je revolt u Egiptu nova potvrda opadajućeg uticaja islamista i njihovih političkih partija na celom Bliskom istoku, pogotovo onih povezanih sa Muslimanskom braćom. U prilog tome navode se protesti u Turskoj (takođe protiv arogancije vlasti i islamističkih tendencija), otpor islamskim elementima u predlogu novog tuniskog ustava i slabljenje autoriteta radikalnog Hamasa među Palestincima.

M. Mišić

objavljeno: 04.07.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington,   Barak Obama

Nastavak na Politika...