Izvor: Politika, 05.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilema da li se Vašington saglasio sa pučem u Egiptu
Blaga reakcija posle prevrta u Kairu: Obama izrazio samo „duboku zabrinutost”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Da li se Vašington prećutno saglasio sa pučem u Kairu ili bar nije učinio sve što je mogao da do njega ne dođe – predstavlja aktuelnu dilemu koja proističe iz svega onoga što je rekao, a možda još više šta nije rekao u sredu uveče američki predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barak Obama, nakon višesatnih konsultacija sa svojim saradnicima iz sektora nacionalne bezbednosti.
„Mi smo duboko zabrinuti odlukom oružanih snaga Egipta da uklone predsednika Muhameda Mursija i suspenduje egipatski ustav. Ja ih sada pozivam da postupaju brzo i odgovorno i punu vlast vrate demokratski izabranoj civilnoj vladi”, rekao je Obama i dodao da samo narod Egipta u krajnjem ishodu može da odredi sudbinu zemlje, što, s obzirom na broj ljudi koji su prethodnih dana demonstrirali protiv svrgnutog predsednika, ostavlja utisak da su se vojnici u stvari odazvali volji tog naroda.
Ta volja je međutim pokazana i pre godinu dana, kada je Mursi postao prvi demokratski izabrani predsednik najmnogoljudnije arapske zemlje. Samo dve nedelje pre prevrata američka ambasadorka u Kairu podržala je vladu koju su predvodila Muslimanska braća, uz preporuku da „izlazak na ulice ne može da donese bolju rezultat od izbora”.
Juče je u Americi obeležavan najveći nacionalni praznik, Dan nezavisnosti, pa je svečarska atmosfera razumljivo dobila prioritet nad spoljnim poslovima, pogotovo što zbivanja u Kairu samo posredno i dugoročno ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Ali intonacija prve službene reakcije očigledno ukazuje na pomirenost sa događajima na koje se po svoj prilici nije moglo uticati. Bar ne odlučujuće.
Nije tako bilo nedvosmislenog poziva vojsci, sa kojom su zadržani tradicionalno dobri odnosi, da se uzdrži od svrgavanja legitimno izabranog predsednika, iako je puč bio u najavi.
„Ovo je ishod sa kojim možemo da živimo, jer vojska ne vrši direktnu vlast”, citirao je „Vašington post” Danijela Servera, predavača međunarodnih odnosa na vašingtonskom Univerzitetu „Džons Hopkins”, eksperta za Bliski istok i Balkan.
Pošto je Obama rekao i da će „posledice po američku pomoć” tek biti razmotrene, iz toga proističe i da promena vlasti u Kairu nije direktno okarakterisana kao vojni udar, jer bi to vladu obavezivalo da se ona automatski obustavi.
Medijski komentatori međutim nisu skloni diplomatskoj lakirovci: najblaža ocena jeste da je u pitanju „meki puč”, intervencija da povrati demokratiju, a ne da je sasvim pridavi. Prve analize međutim ukazuju da je egipatska kriza mnogo dublja od aktuelnog političkog haosa. Analitička agencija „Stratfor” je vidi pre svega u debalansu između potreba rastućeg stanovništva i mogućnosti zemlje da im izađe u susret.
„Temeljna činjenica je da Egiptu ponestaje para. Devizne rezerve se tanje, dok u isto vreme zavisnost od uvoznih energenata i žita raste... Drugi veliki izazov jeste ekstremna zavisnost od međunarodnog tržišta namirnica: iako je geografski velik, Egipat nema dovoljno obradive zemlje da prehrani svoje stanovništvo koje se od 1990. uvećalo za 50 odsto: sa 56 miliona na današnja 84”, navodi „Stratfor” i zaključuje da su rastuće siromaštvo i nezaposlenost bili među ključnim faktorima građanske pobune koja je 2011 (takođe uz pomoć vojske) svrgla Hosnija Mubaraka, a da bi talas protesta koji je armiji dao izgovor da obori Mursija mogao da bude protumačen kao nastavak istog procesa.
Naravno, nezaobilazan faktor je i motivacija armijskog vrha: želja da sačuva status vrhovnog arbitra, na sličan način kako je donedavno postupala i vojna elita u Turskoj. Iako nema svoju ideologiju, već samo želi da zadrži svoje mesto u političkom poretku, egipatska armija je, svrgavanjem predsednika po drugi put u poslednje dve i po godine, pokazala da je najmoćnija institucija zemlje, navode eksperti.
Milan Mišić
objavljeno: 05.07.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
