Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj fiskalne drame u Vašingtonu
O zakonu kojim je izbegnuta „fiskalna litica” Senat glasao 1. januara u 2 ujutru, a Predstavnički dom pred ponoć
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američki parlamentarci su se baš naradili za Novu godinu: Senat je zasedao 31. decembra i svoje glasanje okončao u prvim satima 2013. (u 2 ujutru), dok je Predstavnički dom isti zakon prihvatio 45 minuta pred ponoć 1. januara. Amerika je time u poslednji čas izbegla takozvanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „fiskalnu liticu”, automatsko povećanje poreza i smanjivanje budžetskih izdataka koji su je vodili u novi krug recesije.
Usvojeni zakon je delimična pobeda predsednika Baraka Obame, jer po prvi put u poslednje dve decenije povećava poreze, ovoga puta samo za najbogatije Amerikance. Ne doduše za 2 odsto onih koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje koliko je prvobitno tražio, već samo za 0.6 odsto onih sa zaradama preko 400.000 (u koje spada i on sam, sa godišnjom platom od 450.000).
Stopa poreza na prihode bogatih sada će biti 39,6 umesto dosadašnjih 35 odsto. Povećano je i oporezivanje kapitalne dobiti, sa 15 na 23,8 odsto. To je porez na prihode od finansijskih transakcija i investicija, o kojima se najviše govorilo tokom kampanje za predsedničke izbore, jer je kandidat republikanaca na svoju milionsku zaradu u ovim poslovima porez plaćao po manjoj stopi nego njegova sekretarica na svoju platu.
Glavna vest je međutim da su ostale – i trajno ozakonjene – poreske olakšice koje je 2002. sa desetogodišnjim rokom vaažnosti uveo predsednik Džordž Buš, niži parezi na ukupne godišnje zarade za 98 odsto Amerikanaca koji žive od svoje plate i vode se kao pripadnici ovdašnje srednje klase. Oni će međutim ove godine ipak državi davati u proseku po 2.000 dolara više nego prošle godine, jer je porez na plate vraćen na nivo od 6,2 odsto, pošto je 2011, kao mera podsticanja potrošnje, bio smanjen na 4,2 odsto.
Po principu „nultog zbira”, Obamina pobeda je i poraz republikanske opozicije koja se bila zarekla da će se odupreti svakom povećanju poreza (sa većinom u Predtavničkom domu mogu da blokiraju svaki zakon), ali su njihovi redovi ovoga puta bili podeljeni. U stočlanom Senatu najnovija revizija poreskog sistema prošla je sa 89:8 glasova, a u Predstavničkom domu sa 435 mesta, za „za” je (pojedinačnom prozivkom) ruku podiglo 175 (od 191) demokrata i samo 85 od 250 republikanaca.
Da zakon nije prošao, već od juče bi na snagu stupile mere koje bi iz ekonomije ispumpale oko 500 milijardi dolara.
Obama je popustio kad je reč o granici prihoda za veće oporezivanje, ali su republikanci napravili veći ustupak, s obzirom da je njihov predlog bio da granica bude na milion dolara prihoda godišnje. Poslednji put porezi na prihode u Americi su povećani još 1992, kada je predsednik bio Džordž Buš stariji.
Kongres je prethodno zasedao na Novu godinu još 1951, kada je vanredno odobravao sredstva za finansiranje Korejskog rata.
Obama je odmah posle glasanja dao kratku izjavu u kojoj je izneo očekivanje da će sledeće važne odluke koje se tiču budžeta biti usvajane sa „malo manje drame” i otputovao na Havaje da nastavi prekinuti božićno-novogodišnji odmor.
Ta želja mu najverovatnije neće biti uslišena, jer republikanci već oštre koplja za sledeću bitku. Vlada je naime zakonski limit za zaduživanje od 16,4 biliona (hiljada milijardi) dolara tehnički dostigla poslednjeg dana 2012, ali je knjigovodstvenim manevrima izjašnjavanje Kongresa o novom plafonu za deficitarno finansiranje odloženo za mesec dana.
Predstoji dakle repriza zapleta iz leta 2011, kada je natezanje između Obame kao glavnog nosioca izvršne vlasti i republikanaca u Kongresu dovelo do prvog smanjivanja kreditnog rejtinga SAD. Opozicija će naime insitirati na daljem smanjivanju troškova države, a na udaru će pre svega biti programi socijalne i zdravstvene zaštite, koji su u upravo završenoj rundi ostali netaknuti.
----------------------------------------------------------
Hilari Klinton u bolnici
Vašington – Odlazeća šefica američke diplomatije Hilari Klinton od nedelje je na lečenju u jednoj bolnici u Njujorku, pošto joj je na kontrolnom pregledu posle potresa mozga izazvanog padom u sopstvenoj kući, otkriven tromb u glavnom krvnom sudu u glavi. Pripisani su joj lekovi za razređivanje krvi koji taj tromb treba da razbiju, prema poslednjem medicinskom biltenu ona se oseća dobro, a prognoza je da će joj za puni oporavak biti potrebno oko 6 meseci.
Na mestu državnog sekretara nju će, po ranijoj odluci predsednika Obame, zameniti senator Džon Keri.
Milan Mišić
objavljeno: 03.01.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
