Izvor: B92, 22.Jun.2012, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je filmska budućnost moguća?
Prošlo je 30 godina otkada je snimljen „Blade Runner" i 10 otkako je ostvarenje „Minority report" imalo svoju premijeru. Oba filma nude zanimljiva predviđanja o tome šta nam donosi budućnost. Međutim, koliko su ta predviđanja bila tačna?
Snimljen na osnovu knjige Filipa K Dika „Do Androids Dream of Electric Sheep", ostvarenje Ridlija Skota „Blade Runner" predstavlja Los Anđeles budućnosti, dok „Minority Report", takođe inspirisan romanomFilipa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Dika, oslikava Vašington iz 2054. godine.
Koliko su se predviđanja ova dva filma zaista obistinila?
Drugi jezici ugrožavaju engleski
Pored engleskog, pojedini likovi u budućnosti, pogotovo u Los Anđelesu, će govoriti svojervrsnu mešavinu evropskih i azijskih jezika. Da li se ovo obistinilo?
Danas se svakako može primetiti menjanje jezika a najočitiji primer jeste skoro dupliranje ljudi koji govore španski jezik u poslednjih 30 godina. Taj broj u Los Anđelesu je za poslednjih 30 godina udvostručen sa 1.5 na skoro 3.6 miliona ljudi.
Internacionalno, španski jezik je prilično uticajan, dok su pojedini analitičari spremni da predvide da će jednog dana kineski postati oficijalni jezik svih poslovnih ljudi.
Upravljanje kompjuterom uz pomoć pokreta
Džon Anderton, lik koji tumači Tom Kruz u ostvarenju „Minority report", sakuplja potrebne podatke iz kompjutera uz pomoć pokreta i specijalne rukavice. Magazin Wired već je 2008. godine najavio da bi takav interfejs uskoro mogao da postane stvarnost.
Trijumf ekrana osetljivih na dodir svakako predstavlja prethodnicu ovakvom sistemu.
Funkcije koje danas nude pametni telefoni i pojedine igračke konzole već sada omogućavaju korisnicima da brojne funkcije kontrolišu pokretom.
Leteći automobili
Iako su sistemi koje ćemo kontrolisati pokretima sasvim sigurno deo budućnosti koja nas očekuje, na poptuno drugom kraju predviđanja nalaze se leteći automobili, koncept koji bi tek trebalo da postane realnost.
Pored letenja, vertikalnog uzletanja i sletanja, policijski automobil koji u filmu „Blade Runner" koristi Harison Ford koji tumači glavnu ulogu, takođe može da se vozi i po zemlji.
Automobil koji se pojavljuje u ostvarenju „Minority Report" poseduje električni motor i sposoban je da se sam čisti i popravlja. Otvaranje vrata i pokretanje motora zahtevaju DNK uzorak, što znatno otežava njegovu krađu.
Sa sigurnošću možemo da kažemo da trenutno ne postoje automobili koji poseduju barem jednu od nabrojanih funkcija modela iz budućnosti, ali je u aprilu ove godine kompanija TekGoblin predstavila prototip letećeg automobila koji zadovoljava sve potrebne standarde nadležnih agencija za njegovu komercijalnu upotrebu.
Međutim, trenutna cena od 280.000 dolara garantuje nam da se neće uskoro pojaviti u većem broju na na nebu iznad nas.
Identifikacija uz pomoć skeniranja mrežnjače
Iako su leteći automobili i dalje samo fantazija, sistem skeniranja mrežnjače iz filma „Minority Report" predstavlja realnost za veliki broj ljudi koji putuju avionom.
U filmu je ova tehnologija primenjena kako bi se konstantno nadzirali građani i kako bi se na taj način smanjila stopa kriminala. Sprave montirane na zidu skeniraju oči pojedinaca kako bi se potvrdio njihov identitet.
„Spilberg je koristio usluge velikog broja stručnih ljudi kako bi dao što tačnije predviđanje sveta budućnosti", izjavio je Džon de Nardo, urednik bloga koji se bavi tehnologijama budućnosti „SF Signal".
Iako se ne mogu koristiti kod osoba u pokretu, kao u filmu, ovakve sisteme koriste brojne agencije širom sveta, a koriste ih i pojedini barovi kako bi mogli da identifikuju česte posetioce.
Reklame namenjene pojedincima
Tehnologija skeniranja mrežnjače dovela je do toga da glavnog lika počinju da bombarduju reklame namenjene isključivo njemu.
„Čovečanstvo se nalazi prilično blizu ovakvom trenutku", smatra pisac naučne fantastike Robert Sojer.
„Već sada oglašavanje na Internetu može se podesiti tako da se prilagođava potrebama korisnika, dok Facebook svoje reklame formira na osnovu ličnih podataka i interesovanja njegovih korisnika", zaključuje.
Predviđanje zločina
Predviđanje budućih zločina predstavlja veliki deo filma „Minority Report". Ono se vrši uz pomoć tri vidovite osobe koje imaju sposobnost da spreče zločin pre nego što se on dogodi.
Očigledno, ne postoji ni jedna služba na svetu koja će svoju strategiju bazirati na predviđanjima vidovnjaka, ali trenutno postoji trend mapiranja aktuelnih kriminalnih trendova kako bi se u budućnosti oni što bolje izolovali.
Policija u Memfisu zajedno sa kompanijom IBM radi na sistemu koji analizira kriminalne trendove kako bi snage policije bile postavljene na najboljim lokacijama i za sada je to dovelo do smanjenja kriminalnih aktivnosti za 30 odsto.
Proboj na polju veštačke inteligencije
Dok replikanti u filmu „Blade Runner" više liče na sintetičke ljude nego na prave robote, u ostvarenju se dublje istražuje ideja o veštačkoj inteligenciji.
Ključna činjenica u filmu je ta da replikanti ne poseduju kompletan spektar emocija, što se može detektovati posebnom napravom koja testira njihove emotivne reakcije.
Naučnici u sadašnjosti uspeli su da razviju mašine koje izuzetno podsećaju na ljude, ali nisu sposobne da iskazuju emocije pošto tehnologija nije dovoljno uznapredovala da stvori robota koji bi bio u stanju da kombinuje emocije i govor sa mehanikom ljudskog pokreta.
Privatno istraživanje svemira
U filmu „Blade Runner" dobar deo ljudi odlučio je da svoj život proživi u nešto prijatnijem okruženju kolonija van Zemlje koje vode privatne kompanije.
„Politička volja u sadašnjem trenutku nije blizu takvom načinu razmišljanja i ne želi da dopusti dovoljan upliv privatnog kapitala", smatra Karen Burnam, urednica magazina „Locus".
Iako privatne kompanije pokušavaju da se nametnu, i dalje su godinama daleko od mogućnosti da grade kolonije na drugim planetama zato što još nije pronađen finansijski model koji bi takvo nešto učinio isplativim.
Čini se malo verovatnim da će ljudi do 2019. uspeti da kolonizuju druge planete.
Moralni roboti
„Blade Runner" naglasio je brojna etička pitanja koja se tiču stvaranja inteligentnih oblika života po čovekovom liku.
Replikanti u filmu nisu samo roboti – napravljeni su od organskog materijala i u stanju su da krvare, kao i ljudi. Ali ne poseduju empatiju i stvoreni su veštačkim putem.
Pitanje koje se ovde postavlja je: „Da li mašinama treba davati ličnost" - smatra dr En Foerst, profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Bonaventure u Njujorku.
Stvaranje inteligentnih robota koji će se povinovati moralnim načelima čovečanstva prilično je živa tema i u ovom trenutku radi se na razvijanju kontrolnog sistema za vojne robote koji bi trebalo da se postara da oni poštuju pravila borbe.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
Pogledaj vesti o: Vašington, Ford
