Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasna borba u Vašingtonu
Obama izneo plan za dugoročno smanjivanje deficita
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Barak Obama se juče obratio naciji sa travnjaka ispred Bele kuće da bi joj formalno saopštio ono što je, zahvaljujući njegovim saradnicima i njihovoj saradnji sa medijima, već unapred znala: na koji način namerava da uvede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fiskalni red u Americi.
U ovom slučaju kako da se u idućih 10 godina budžetski troškovi smanje za oko 4.000 milijardi dolara.
„Vreme je da Vašington počne da živi prema mogućnostima”, poručio je.
Ovo je njegov četvrti ovogodišnji program sa istim ciljem. Prethodna tri nisu dobila prolaz u sučeljavanju sa čvrstim frontom odbijanja republikanske opozicije u Kongresu, koja ima većinu u Predstavničkom domu, dok njegove demokrate imaju malu prednost u Senatu.
Zbog toga je neizvesna sudbina i najnovijeg predloga, pre svega zbog činjenice da sadrži i elemenat povećanja poreza, odnosno ukidanja dosadašnjih olakšica za najbogatije zemljake, kao i izmenu nekih poreskih stopa izglasanih tokom mandata njegovog prethodnika, republikanca Džordža Buša.
U kojoj meri je najava oštrijeg – a po Obami „pravednijeg” oporezivanja – dočekana „na nož” kod američkih konzervativaca, pokazuje izjava kongresmena Pola Rajana, člana Budžetskog komiteta Predstavničkog doma, koji je Obamin predlog okarakterisao kao „klasnu borbu”.
Po njemu, promene poreskih pravila će „uneti dodatnu nestabilnost u sistem, povećati neizvesnosti i usporiti otvaranje novih radnih mesta”.
Obama je porekao da je reč o „klasnoj borbi”, već da je u pitanju „matematika”. Iz budžetske krize, kako je izneo, ne može da se izađe samo kresanjem troškova, već je neophodno povećati i prihodnu stranu. U pomoć je pritome pozvao i Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD, citirajući ono što je on svojevremeno govorio o oporezivanju kao neprijatnoj nužnosti.
Zarekao se i da neće potpisati nijedno zakonsko rešenje o smanjivanju deficita ako u njemu ne bi bilo i odredbe o povećanju prihoda.
Najspornija je Obamina namera, koja nije nova, ali je vraćena u opticaj, da se ukinu olakšice iz Bušove ere za one koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje (250.000 za porodice), kao i da se dodatno oporezuju superbogati, oni sa prihodima većim od milion dolara.
U medijima je to već nazvano „Bafetovim pravilom”, po milijarderu Vorenu Bafetu (bogatstvo mu je izračunato na 50 milijardi dolara), koji se žalio da porez plaća po manjoj stopi od svoje sekretarice. Ovo je rezultat zakonske rupe po kojoj se „kapitalna dobit” (prihod od investicija) oporezuje po stopi od 17 odsto, dok je porez na redovne prihode (plate) 33 odsto.
Bafet je za prošlu godinu federalnoj državi platio 6,9 miliona poreza, ili 17,4 odsto od svog oporezivog prihoda, dok je oko 20 članova njegovog kabineta na svoje zarade platilo između 33 i 41 odsto.
Po mišljenju ekonomista, dodatno oporezivanje bogataša imalo bi veće političko dejstvo od ekonomskog, s obzirom na to da bi na udaru bio samo jedan odsto stanovništva. Sa druge strane, federalni porez na prihode ne plaća oko 47 odsto Amerikanaca, bilo zato što zarađuju „ispod crte”, bilo što se kvalifikuju za mnogobrojne olakšice.
Juče iznet Obamin plan se shvata kao početna pozicija u predstojećim pregovorima sa republikancima, koji će se voditi u „superkomitetu” u kojem su predstavnici obe partije iz oba kongresna doma. Oni, prema dogovoru postignutom krajem jula, imaju rok od dva meseca (do 23. decembra) da se usaglase. Ako u tome ne uspeju, uslediće automatska kresanja budžetskih troškova u svim sektorima, uključujući tu i vojne izdatke.
Strateški, Obama je predložio stezanje kaiša u tri sektora: socijalnim izdacima, troškovima vlade i u ratnom finansiranju. Kad je o poslednjem reč, računa se da će privođenje kraju ratova u Iraku i Avganistanu (do kraja 2014) doneti uštedu od 1.100 milijardi.
Obami je neophodna injekcija populizma, s obzirom na to da je na pragu izborna godina, u kojoj će nastojati da isposluje drugi mandat. Trenutno je suočen sa najnižim rejtingom otkako se 20. januara 2010. uselio u Belu kuću. Samo 43 odsto Amerikanaca odobrava način na koji vodi zemlju. Koliko prošlog maja, ovaj broj je bio 57 odsto.
U jučerašnjem govoru često je pominjana „srednja klasa”, kojoj pripada većina Amerikanaca, kao i neophodnost da se teret krize pravedno raspodeli. Koliko celoj naciji, njegova 20-minutna beseda bila je i obraćanje svojoj bazi, koja smatra da je u dosadašnjim pregovorima previše popuštao svojim protivnicima.
M. Mišić
objavljeno: 20.09.2011.
.jpg)
