Izvor: RTS, 05.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klark: Amerika brinula zbog mudžahedina u BiH
Nakon rata u Bosni, Vašington bio zabrinut zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali bošnjačka strana to nikada nije htela da prizna, rekao bivši američki general Vesli Klark.
Bivši visoki državni zvaničnik i general NATO-a Vesli Klark izjavio je da je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vašington imao legitimnih briga zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali da bošnjačka strana to nikada nije htela da prizna.
A kada je IFOR (snage predvođene NATO u BiH zadužene za sprovođenje Dejtonskog sporazuma) upao u jedan kamp sa iranskim teroristima i vlasti u Sarajevu suočio sa onim što je tamo pronađeno, tadašnji ministar policije Bakir Alispahić je morao da podnese ostavku, istakao je Vesli Klark za sarajevski Dnevni avaz.
Klark, koji se danas bavi investicijama i bankarstvom, izjavio je da je Alispahić prethodno uporno negirao prisustvo iranskih terorista i da je spremno potpisao takvu obmanu.
"Vašington je imao legitimnih briga u vezi s angažmanom Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije koje sam morao da podelim sa Alijom Izetbegovićem. Iranci su nam bili posebna briga. To su, u suštini, bili teroristi. On nas je uputio na Alispahića, koji je tada bio ministar policije. Kada smo mu preneli naša saznanja, Alispahić nam je rekao da to nije tačno", rekao je Vesli Klark.
"Mi smo ga suočili sa nekim od naših saznanja, ali je on sve to negirao i govorio nam da nema Iranaca u BiH koji se bave terorizmom ili imaju kampove za obuku", ispričao je Klark.
Napomenuo je da je Alispahić morao da zna šta se radi i koji su to bili bezbednosni izazovi po Vašinton i BiH, ali je, ipak, sve to negirao.
Upitan zašto želi da kaže da je Alispahić štitio teroriste, Klark je odgovorio:
"Pa, to je očigledno. Očito je da je nastojao da nas obmane. Znate, Kongres je na nas vršio izuzetan pritisak zbog informacija o iranskom delovanju u BiH i mi smo morali nešto da uradimo. Hteli smo da se sve uradi u koordinaciji i uz pomoć vlasti u Sarajevu. Izetbegović nije mogao da odgovori na sva pitanja koja smo imali pa nas je poslao Alispahiću. Taj je, pak, sve negirao. Onda smo mi rekli: 'Dobro, gospodine Alispahiću, ako vi tvrdite da sve to nije tačno, molim vas da to i potpišete.' I on je stavio svoj potpis".
Klark je potvrdio da je potom IFOR upao u jedan objekat sa iranskim teroristima, što je vlast u Sarajevu suočilo sa onim što je tamo pronađeno. Alispahić je, dodao je, tada morao da ode, morao je da podnese ostavku.
