Izvor: Politika, 30.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izraelski špijun kome je Amerika oprostila
Zarad poboljšanja odnosa sa vladom Benjamina Netanijahua, SAD puštaju na slobodu osuđenog na doživotnu kaznu zatvora zbog prodavanja obaveštajnih podataka Izraelu
Amerikanac osuđen na doživotnu robiju jer je državne tajne odavao Izraelu biće pušten 30 godina nakon što je uhvaćen, u trenutku kada Vašington pokušava da udovolji Tel Avivu i umiri njegov bes, izazvan potpisivanjem sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom.
Nekadašnji obaveštajni analitičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u mornarici Džonatan Polard (60) uslovno će biti oslobođen u novembru, potvrdili su njegovi advokati. FBI je 1985. saznao da uposlenik mornarice iznosi poverljive materijale iz kancelarije da bi ih prodavao. Pre nego što je zatvoren, Polard je probao da, zajedno sa prvom suprugom, dobije azil u ambasadi jevrejske države, koja je odbila molbu i godinama tvrdila da nema veze sa njim, da bi mu devedesetih dodelila državljanstvo, priznajući da je bio njen špijun.
Polard, američki Jevrejin, branio se da je morao da doturi informacije Izraelu jer je uvideo da vlada nije delila obaveštajne podatke sa najbližim saveznikom. Ronen Bergman, koji za izraelski list „Jediot ahronot” prati vojna i obaveštajna pitanja, piše u tekstu u „Njujork tajmsu” da je nejasno kako je Polard dobio posao u obaveštajnim strukturama ako se zna da je imao probleme sa zloupotrebom narkotika, sitnijim prevarama i dugovima. U zatvoru se razveo i ponovo oženio. Njegova druga supruga živi u Izraelu i godinama predvodi kampanju za njegovo oslobađanje. Premijer Benjamin Netanijahu je u saopštenju ovim povodom kazao da je i lično tražio od nekoliko administracija SAD da puste Polarda. Osuđenik želi da se, kako su kazali njegovi advokati, odmah po napuštanju zatvora u Severnoj Karolini preseli u Izrael. Prema pisanju „Njuzvika”, izraelske vlasti su isplatile Polardu 50.000 dolara pre nego što je uhapšen, ali je vrlo moguće da su mu uplaćivale novac i posle presude i da ga na računu u švajcarskoj banci čeka pola miliona ili čak milion dolara. Kao neko ko je uslovno pušten na slobodu trebalo bi da sledećih pet godina ipak provede u SAD.
Stejt department je, kako je preneo Si-En-En, negirao da Polardov izlazak iz zatvora ima bilo kakve veze sa spoljnom politikom jer osuđenici svakako imaju pravo da posle 30 godina pišu molbu da budu uslovno pušteni. Ipak, ne postoji gotovo nijedan analitičar ili medij koji u pomilovanju Polarda ne vidi pokušaj SAD da poboljšaju odnose sa Izraelom i privole ga da, ako se već protivi dogovoru sa Teheranom, onda to radi malo tiše. Vašington je već probao da ovog špijuna iskoristi kao „šargarepu” u odnosima na Bliskom istoku tokom prošlogodišnjih napora da se postigne mir u Gazi i ranije, prilikom zahteva za oslobađanje palestinskih političkih zatvorenika. Nekadašnji predsednik Šimon Peres je juče izjavio da je Barak Obama tražio od njega da ne govori o pomilovanju u javnosti sve dok je postupak u toku, javio je „Džeruzalem post”.
Pomilovanje je usledilo za vreme predsednika Obame, ali su i njegovi prethodnici razmišljali da urade isto istom. Bil Klinton je u autobiografiji napisao da je tadašnji direktor CIA vršio najveći pritisak da vlada ne pusti Polarda i da je zbog toga pretio otkazom. Potpredsednik Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld od Džordža Buša su tražili istu suzdržanost. Polardov šef u mornarici Tomas Bruks izjavio je da je protivljenje oslobađanju jasno ako se zna da je Polard do izbijanja afere „Snouden” bio taj koji je naneo najveću štetu američkoj obaveštajnoj zajednici.
Istovremeno sa vešću da Polarda puštaju i da će mu Obama verovatno posebnim odobrenjem dozvoliti da napusti SAD i otputuje za Izrael, stigla je i vest da je Bela kuća odbila peticiju za pomilovanje Edvarda Snoudena. Prema dosad dostupnim podacima, nekadašnji obaveštajni analitičar koji je pre dve godine obelodanio razmere američkih špijunskih aktivnosti nije prodao informacije nijednoj stranoj vladi. On je podatke prosledio novinarima koji su i objavili materijale u istaknutim medijima poput „Gardijana” i „Vašington posta”. Obama nije nagovestio da bi mogao da pomiluje Snoudena. Vlada i dalje želi da mu sudi zbog izdaje i špijunaže.
Pogledaj vesti o: FBI
.jpg)
