Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Nov.2016, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Vejvoda: Amerika suočena sa samom sobom
I pored nepoznanice koju u svakom pogledu predstavlja Tramp, veruje se da je prevagnulo obećanje da će “isušiti močvaru politike u Vašingtonu” i najava vraćanja fabrika u SAD i “dostojanstva” radničkoj klasi, gubitnicima globalizacije
Birači su hteli promenu i dobili su je, Donald Tramp je pobedio sa osvojenih 290 od mogućih 538 elektorskih glasova. Takva su izborna pravila koje su očevi osnivači američke republike definisali pre više od dve stotine godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << To što je Hilari Klinton “pobedila” sa više od dva miliona glasova, ovde u Americi se ne računa. Izlaznost je bila najmanja u poslednjih 20 godina, 53,5 odsto na osnovu do sada prebrojanih glasova. Glasalo je oko 130 miliona birača, dok je oko 100 miliona odlučilo da ne glasa. Dakle, američkog predsednika izabralo je oko 25 odsto biračkog tela.
Amerika je 9. novembra ujutro osvanula suočavajući se sa činjenicom da je podeljeno društvo. Na jednoj strani (većina birača) koji su hteli nastavak politike više-manje kako je vođena do sada, a na drugoj većina po elektorskim glasovima koja je htela promenu. Promena je reč koja se najčešće čula uz sintagmu “podeljeno društvo”.
IZNENAĐENJE I ZA POBEDNIKA: “Politički zemljotres”, “najveći politički šok u mom životu” neki su od opisa koji su dati u noći i u satima nakon što su rezultati iz pojedinačnih država SAD pristizali, posebno iz država koje gotovo uvek odlučuju o ishodu: Florida, Ohajo, Pensilvanija, ali ovog puta Mičigen, Viskonsin.
Iznenađenje je bilo veliko, pa i za samog pobednika i njegov tabor, iz kojeg su početkom večernjeg prebrojavanja glasova čak stizale poruke da će se teško domoći pobede.
Ono što se dogodilo, a analize su brojne i složene i o ovome će se pisati i raspravljati još mnogo meseci i godina, jeste da je dobar deo birača u ključnim državama, koji su redovno glasali za demokrate, odlučio da želi promenu, a ne vidi je sa Hilari Klinton. I pored nepoznanice koju u svakom pogledu predstavlja Donald Tramp, veruje se da su prevagnule parola “Želim da isušim močvaru (politike) u Vašingtonu” i najava vraćanja fabrika u SAD i “dostojanstva” radničkoj klasi, onima koji su gubitnici globalizacije.
Na birališta su izašli upravo ti ljudi u ruralnim sredinama, u predgrađima nekada velikih industrijskih centara, gde je tokom poslednjih decenija došlo do deindustrijalizacije.
Bez obzira na relativno uspešan oporavak američke privrede i rast od skoro tri odsto, bez obzira na smanjenje stope nezaposlenosti sa 10 na 4,9 odsto u poslednjih pet godina, neizvesnost za sutrašnjicu među onima koji su glasali za promenu bila je presudna. Oni koji među njima imaju posao ne znaju da li će ga, zbog svekolike ekonomske krize i niskih stopa rasta na Zapadu, sutra imati, a nezaposleni se pitaju da li će posao ikada imati, osim privremenih zaposlenja. Automatizacija i digitalizacija radnih mesta, mogućnost da se već danas mnoštvo postojećih “ljudskih” radnih mesta zameni robotima ili računarima, stvara tu veliku neizvesnost.
Foto: Beta, AP
KRAJ AMERIČKOG SNA: Pre dvadeset godina, kada sam došao s porodicom da predajem dve godine u SAD i to upravo prve godine u Minesoti – koja je ovog puta glasala za republikanskog kandidata Trampa, a do sada uvek za demokrate – jedan električar, koji je došao da nam nešto popravi, rekao mi je: “Pitam se gde će moja deca da nađu posao”. Naime, fabrike, industrije uveliko su se zatvarale i selile tamo gde je radna snaga bila jeftinija, u Latinsku Ameriku, Aziju.
Ljudi su bili strpljivi više decenija, očekivali su od onih koje biraju da vode da nađu načina da im pomognu kao “gubitnicima” globalizacije, da će ekonomska politika voditi računa i o njihovim interesima. Nejednakost u društvu SAD je rasla. Životni standard srednje klase, a radnička je većim delom bila po imetku deo te klase, postepeno je stagnirao, pa negde i opadao, a do promene nije dolazilo. Prvi put unazad nekoliko godina u anketama javnog mnjenja ljudi su govorili da ne očekuju da će njihova deca živeti bolje od njih – bio je to kraj jednosmernog nezaustavljivog društveno-ekonomskog uspona.
Da li i kraj “američkog sna”? Sudeći po tome koliko ljudi želi da emigrira u SAD iz svih delova sveta, reklo bi se da nije. Međutim, za Amerikance, za one koji su birali Trampa, za one koji su okrenuli leđa Demokratskoj stranci i Hilari Klinton, koja je sa sobom donela veliko državničko iskustvo i veliki bagaž prošlosti sa mnogo otvorenih pitanja i zbog koje nije ulivala poverenje mogućim biračima, posebno s obzirom na pitanje da li je kadra da promeni nešto ozbiljno upravo kada je reč o toj neizvesnosti za sutrašnjicu. Oni koji su glasali protiv nje, ili koji pak nisu izašli da glasaju jer im nijedan od dva glavna kandidata nije ulivao poverenje, smatrali su da ona ništa bitno neće uspeti da promeni.
NEPOVERENJE U ELITU: Presudno je bilo to nepoverenje u “Vašington”, odnosno u političku elitu, osećanje da je ta elita, i republikanska i demokratska, otuđena od “gubitnika”globalizacije, “zaboravljenih” u procesu zatvaranja fabrika i rudnika, onih koji ne žive na prosperitetnoj istočnoj ili zapadnoj obali SAD (gde većina glasa za demokrate – dovoljno je pogledati izbornu mapu SAD).
Reč “zaboravljeni” Tramp je preuzeo od predsednika Ruzvelta, koji je u eri velike ekonomske krize u govoru aprila 1932. rekao: “Treba da se uzdamo u zaboravljenog čoveka na dnu ekonomske piramide”. Valja reći da samo 15 odsto ljudi u SAD danas radi u proizvodnim delatnostima, ostatak su razni oblici usluga.
Onaj deo Amerike koji nije glasao za Trampa bio je, a i dalje je velikim delom u šoku, iznenađen ishodom. Vrlo je slično s reakcijama u Velikoj Britaniji nakon referenduma 23. juna ove godine, kada je odlučeno o izlasku iz Evropske unije. Ovde se pominjao i Ameregzit, odnosno povlačenje SAD u izolacionizam, okretanje sebi i unutrašnjim pitanjima.
Veliki deo Amerikanaca pita se da li će novoizabrani predsednik Tramp, koji stupa na dužnost 20. januara, promeniti i “ćud i dlaku”, da li će ostati isti onaj koji je se žestoko obrušio na sve svoje protivnike, medije, manjine, žene i veličao sebi po stilu slične lidere u svetu, njihove autoritarne crte, ili će pak biti “nešto između”.
Foto: Beta, AP
Velika je nepoznanica pred Amerikom i pred svetom, pred saveznicama u Evropi i Aziji, pred privrednicima i tržištima. SAD nisu makar koja zemlja, i dalje su najmoćnija i najbogatija zemlja. Međutim, izbor populističkog lidera, poslovnog čoveka sa “šarenom” karijerom, koji je uspešno izbegavao poreske obaveze, koji nema nikakvo političko iskustvo, koji je pred sobom rušio ako ne sve, onda mnoga pravila civilizovanog i pristojnog ponašanja, čini da ona većina koja je glasala protiv njega ima osećaj stida i nelagode što će ih taj čovek voditi tokom sledeće četiri godine.
Demokratski izbori su Amerikancima dali novo lice. Hteli su promenu i dobili su je. Prioritet će, nesumnjivo, biti domaća politika i privreda jer sada treba “zaboravljenima” dati nešto od onog što su tražili, više dostojanstva i bolji standard.
Porota još zaseda!
U prvoj nedelji od izbora novi budući predsednik sastavlja svoj tim. Treba zameniti oko 4.000 ljudi na ključnim mestima diljem državnog aparata, ministarstava, državnih agencija. Sigurno je da će se osloniti na ljude iz republikanskog vašingtonskog establišmenta, kao i na “svoje” nove ljude. To je pokazao prvim imenovanjima dvojice glavnih ljudi u kabinetu u Beloj kući.
Niko još ne zna u kom će pravcu zemlja krenuti kada je reč o međunarodnim i domaćim političkim i privrednim pitanjima. Svi se upinju da primopredaja vlasti bude što redovnija i normalnija. U međuvremenu, Donald Tramp razgovara telefonom sa svim ključnim liderima u svetu. Predsedniku Obami je poručio pred njegov put u Evropu da evropskim liderima prenese da ništa neće menjati u obavezama SAD prema savezništvu sa Evropom i u pogledu obaveza prema NATO.
Da li je ovo duboka prekretnica u Americi i zapadnom svetu, ostaje da se vidi kada budemo videli prva imenovanja na glavna ministarska mesta i potom prve poteze na domaćem i međunarodnom planu. Kako se to ovde kaže: porota još zaseda.
