Izvor: Vostok.rs, 01.Jul.2014, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija bliskoistočnih konflikata: kako se topio čelik
01.07.2014. -
Da li će li neće SAD ponovo bombardovati Irak, kako bi pobedile islamiste? Ovo pitanje znači novi talas višestrane bliskoistočne krize u kojoj je Vašingtonu poklonjeno posebno mesto okorištenog. Zavadi pa vladaj. Ovaj dnevni princip osvajanja i zadržavanja vlasti američki lideri primenjuju još odavno.
Intervencija u Iraku, Arapsko proleće, palestinsko-izraelski konflikti — instrumenti su kontrole nad regionom, bogatim ne samo energetskim resursima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << već i ekstremizmom svih pojava. Decenijama SAD su na Bliskom Istoku forsirale ratove, borile se protiv tiranije. Ipak mira i bezbednosti ove intervencije nisu donele, pa i Vašington nije birao mirne metode, ističe ekspert Instituta za Bliski Istok, magistar istorije Sergej Serjogičev.
- Amerika je bila incijator prvog i drugog rata u Zalivu, Amerika je 1991. napravila međunarodnu koaliciju i postigla da SSSR osudi dejstva Sadamovog Iraka. Amerika je bila inicijator okupacije Iraka čak bez odluke SB UN. Dobili smo palestinsko-izraelski problem, problem izbeglica između ostalog, koji je već faktički postao dovoljan problem. I u toku prvog i drugog rata u Persijskom zalivu dobili smo potpuno uništeni Irak, gde pokušavaju da naprave nešto poput demokratske države na zapadni način. Za sada to vodi samo tome što su tamo masovni ustanci sunitske vrhuške, koja pod parolama radikalnog islama — Islamske države Iraka i Levanta — vodi rat protiv šitske većine, koju predstavlja vlada Nurija Al Malikija. Tome se ne vidi kraj.
SAD su upale u ”bliskoistočnu klopku”: njihovu agresivan stav u regionu mnogi su primili kao pretnju. Vašington je sebi obezbedio neprijatelje, i najočiglednija potvrda za to je tragedija 11. septembra 2001. godine. Trudeći se da ”umire” Bliski Istok i da uklone ekstremiste, SAD u poslednjih 10 godina nekoliko puta su uvećavale svoje vojno prisustvo u regionu. Podstičući unitrašnje konflikte, američko rukovodstvo s jedne strane odvlači pažnju islamista od Zapada. Sa druge zbog toga raste teroristička opasnost u čitavom svetu. Blagostanje i život civila bliskoistočnih zemalja pri tome se ne uzimaju u obzir.
Eksperti su ubeđeni: SAD neće odustati od Bliskog Istoka. To znači da će se građanski ratovi tamo nastaviti. Obećanja Baraka Obame iz 2008. godine o Bliskom Istoku koji će procvetati nisu realna. I pre svega zato što Amerikancima to jednostavno ne ide na ruku: prosperitetni Bliski Istok je konkurent američkoj ekonomiji, podvlači Sergej Serjogičev.
- Bliski Istok za Ameriku je poligon za njihove oružane sange i za oružane snage njihovih saveznika. To je tržište za plasman njihove produkcije, to je tržište regrutovanja jeftine, ali visokokvalifikovane radne snage. Ali to nikako nije zona stabilnog razvoja. Košmar za Vašongton je da na Bliskom Istoku prestanu ratovi i pojavi se nešto poput EU — Bliskoistočni savez. Svi da mirno zarađuju pare. I ”veliki arapski cilj” da postane ne da minira Ameriku, već da je zatrpa arapskom robom. Amerikanci će, naravno, tražiti povod da unište ovaj bliskoistočni arapski savez.
Najbolje što možemo da dobijemo od Bliskog Istoka za 30 godina, smatraju eksperti, jeste lagani građanski rat u Iraku, Liban koji balansira na ivici rata. Možda više ili manje stabilan Egipat, i ako bude sreće, delimično čitav Iran. Eksperti su uvereni: dok to odgovara SAD, krvoproliće na Bliskom Istoku će se nastaviti.
Marija Merkulova,
Izvor: Glas Rusije, foto: REUTERS/Mushtaq Muhammed
.jpg)
