Izvor: Politika, 10.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran – ruski džoker u igri sa SAD
Vašington strepi da će Moskva u zamenu za iransku naftu naoružati Teheran protivraketnim sistemom S-300, kojim bi Iran mogao da brani svoje nuklearne reaktore
Prošlogodišnje američko slavodobitno najavljivano otopljenje u odnosima SAD i Irana počelo je u poslednjih desetak dana intenzivno da bledi, preteći da odnose Vašingtona i Teherana vrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ledenu fazu.
Belu kuću i Kongres razbesnelo je to što je Iran za svog novog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama predložio Hamida Abutalebija, čiji je „potencijalni izbor neodrživ” za Vašington, koji je zapretio da mu neće izdati vizu za službovanje u svetskoj organizaciji, čije je sedište u Njujorku. Američke nerve kida to što je iskusni američki diplomata Abutalebi (56) svojevremeno bio povremeni prevodilac za muslimansku studentsku grupu čiji su članovi 1979. upali u američku ambasadu u Teheranu i tokom 444 dana tamo držala 52 Amerikanca.
Iako je Abutalebi demantovao da je ikada vodio spornu organizaciju, američki kongresmeni opisuju ga kao teroristu, a izbor Teherana kao uvredu Americi.
Međutim, to je Vašingtonu još najmanja briga koja se tiče Irana, budući da Islamska Republika minulih dana naprasno postaje značajna karta u geostrateškoj igri Zapada i Rusije, koja se prevashodno vodi na teritoriji Ukrajine i Sirije.
Uprkos tome što je juče šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano rekao da Iran sprovodi po planu prošlogodišnji prelazni sporazum o njenom nuklearnom programu, Vašington strepi da će Moskva u zamenu za iransku naftu naoružati Teheran protivraketnim sistemom S-300, kojim bi Iranci mogli lako da brane svoje nuklearne reaktore od eventualnih vazdušnih napada Izraela i SAD.
Američka zabrinutost potekla je, između ostalog, i od Rojtersovog ekskluzivnog izveštaja da Moskva i Teheran intenzivno pregovaraju o ugovoru o prodaji iranske nafte Rusiji, pri čemu bi „crno zlato” bilo plaćeno robom. Neimenovani iranski zvaničnik potvrdio je britanskoj novinskoj agenciji da bi trampa, vredna oko 20 milijardi dolara, mogla da uključi i rusko oružje.
Moskva i Teheran još su daleko od sklapanja ugovora, ali je u Vašingtonu već zasvetlela crvena lampica, budući da bi rusko-iranski sporazum naterao SAD da nametnu nove ekonomske sankcije Iranu, što bi verovatno podrilo kompletan diplomatski proces s Iranom. Osim toga, nove sankcije Zapada ne bi imale efekat dosadašnjih, jer bi Iran obezbedio milijarde dolara, te bi Teheran bilo znatno teže naterati da sedne za pregovarački sto.
Pozivajući se na neimenovani izvor blizak ruskoj vladi, „Komersant” je naveo da bi kupovina 500.000 barela iranske nafte dnevno bila data jednoj ruskoj naftnoj kompaniji, koja nije prisutna na međunarodnom tržištu, tako da bi ruski državni naftni gigant „Rosnjeft” bio zaštićen od eventualnih američkih sankcija.
Američki zvaničnici nezvanično kažu da bi ovakav iransko-ruski sporazum „prekršio privremeni sporazum Irana i svetskih sila, postignut u novembru 2013. u Ženevi i potencijalno izazvao sankcije SAD prema Iranu”. Ali, veća briga jeste da li bi ruski predsednik Vladimir Putin iransku naftu platio isporukom S-300, koju je svojevremeno obećavao i sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu što je takođe uznemiravalo Zapad.
Prema rečima Marka Dubovica, izvršnog direktora Fondacije za odbranu demokratija, to je moguće.
„Ako Putin bude dovoljno ljut zbog zapadnjačke finansijske kazne Rusiji, u igru bi mogao da ubaci i sporazum o S-300”, kaže za američki „Dejli bist” Dubovic, kojeg opisuju kao američkog eksperta za sankcije Iranu.
Sistem S-300 uporediv je s američkim raketnim baterijama „patriot” i raspolaže sofisticiranim radarima i vozilima za lansiranje protivavionskih raketa, čak i balističkih projektila. Štaviše, ruski vojnici svojevremeno su i obučavali iranske kolege za korišćenje ovog sistema, ali je prodaja S-300 obustavljena kada je Savet bezbednosti UN Rezolucijom 1929 uveo sankcije Iranu.
Tek sada se otkriva da, u okviru rezolucije, na dugačkom spisku zabranjenog oružja za prodaju Iranu nema sistema S-300, što je potvrdio čak i donedavni američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol.
Stoga je eventualni sporazum o prodaji S-300 Iranu skriveni džoker Rusije u geostrateškoj igri sa Zapadom. Iako će za Rusiju biti teško da odmah dođe do iranske nafte jer je većina iranskih naftnih polja daleko od Kaspijskog mora, preko kojeg bi nafta bila prevožena, a Iranu nedostaje i infrastruktura kojom bi obezbedio isporuku nafte, ovi pregovori dovode u neprijatnu situaciju administraciju Baraka Obame.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.04.2014.
Pogledaj vesti o: Vize
