Izvor: Politika, 28.Okt.2012, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladnoratovski ponos
Deputati Državne dume Ruske Federacije ćutali su, kako kažu, dvadeset godina i tako razmazili Amerikance, ali baćuške su ove nedelje odlučile da više ne tetoše kauboje već da im sve saspu u lice.
Ljuti što Vašington stalno proziva Moskvu za kršenje ljudskih prava, deputati Državne dume su odlučili da Amerikancima prigovore za maltretiranje i ubistva usvojene dece ruskog porekla, ksenofobiju, socijalnu nejednakost i rastuću rasnu i religioznu diskriminaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajne zatvore, zatvor Gvantanamo, primenjivanje smrtne kazne...
Ističući da kao jedna od vodećih zemalja Rusija „na to ima pravo”, ruski parlamentarci su preporučili SAD da uvedu moratorijum na smrtnu kaznu, da sve slučajeve zatvorenika Gvantanama predaju civilnim sudovima, a taj zatvor zatvore.
Premda se pojedine primedbe mogu s pravom označiti kao veliki propusti u ispunjavanju obećanja koje je pre četiri godine dao Barak Obama, sasvim je očigledno da deputati vaskrsavaju hladnoratovsku retoriku iz sovjetskih vremena, ne zbog brige za „obespravljenim Amerikancima” već zbog toga što je ona promovisana iz samog Kremlja.
Iako je nacionalizam uvek predstavljao značajan ako ne i ključni faktor političkog uspeha ruskog predsednika Vladimira Putina, najprimetniji elementi njegovog trećeg mandata nisu samo insistiranje na nacionalnom ponosu, već i hladnoratovska retorika, sovjetske mere kontrole društvenih zbivanja i nikad bliži odnos sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
Dok deputati spočitavaju grehe Amerikancima, Putin vaspostavlja duh sovjetskih vremena formiranjem specijalne uprave za društvene projekte zadužene za „razvoj patriotskog vaspitanja i duhovno-moralnih načela društva”.
Tako će Putinova Rusija, poput Staljinovog Sovjetskog Saveza nekad, imati svojevrsnog sekretara za ideologiju, samo što ovog puta on neće proveravati komunistička načela građana, već njihov patriotizam.
Dok zvaničnici iz Kremlja pokušavaju da objasne da „patriotizam u sebe uključuje poštovanje države, porodičnih vrednosti i zakona”, cela situacija postaje još jasnija kada bezmalo istog dana Državna duma usvaja predlog zakona kojim se pojam državne izdaje znatno širi a kazna preti ne samo osobama koje su saznale tajne podatke tokom rada, nego i onima koji su ih saznali u procesu obrazovanja.
Predstavnici ruskih nevladinih organizacija i pravnici upozoravaju da ovaj propis može da postane represivno oruđe u rukama vlasti protiv svih onih koji stupaju u kontakt sa strancima.
Kada se ovome dodaju i zakoni koje je Rusija dobila u prva dva meseca novog Putinovog predsednikovanja, a koji se odnose na mitinge, klevetu, strane agente i informacije, sasvim je očigledno da ovom političko-pravnom alhemijom Kremlj želi da stvori protivotrov za kritiku vlasti i crkve, liberalizaciju društva i modernizaciju zapadnjačkog tipa.
Apsurdno je, ali u tom naumu Kremlju pomažu upravo Amerikanci. Insistiranje republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija da je Rusija Americi geostrateški neprijatelj broj jedan samo daje izgovore Putinu da hladnoratovskim rečnikom brani nacionalizam u Rusiji sastavljen, kako tvrde ruski stručnjaci, od dve glavne komponente – imperijalne i etničko-kulturne.
Prva komponenta na pijedestal uzdiže državu, odnosno moć i prestiž Rusije na međunarodnom nivou, a druga glorifikuje naciju, veru i kulturu.
Pošto je uspeo da se izbori za imidž zaštitnika obe komponente, Putin svaku kritiku spolja (SAD, EU) ili iz unutra (nevladine organizacije, prozapadna opozicija) zasad uspešno preinačava u svoju političku korist i održanje podrške u javnom mnjenju.
Tako svaki američki napad hladnoratovskog tipa Vladimiru Vladimiroviču samo olakšava da nastavi sa finansijski ambicioznim desetogodišnjim projektom unapređenja naoružanja ruske vojske, vrednim vrtoglavih 770 milijardi dolara.
Čak je i Putinov dugogodišnji čovek od poverenja zadužen za finansije, Aleksej Kudrin, ustuknuo od tako ambicioznog projekta i povukao se sa funkcije ministra finansija, budući da je smatrao da je važnija činjenica da će već ove godine Rusiji zafaliti 42 milijarde dolara za finansiranje penzionog sistema.
Možda će se ovo „bildovanje mišića” dopasti penzionerima koji su dobar deo svog života živeli u vremenu hladnog rata, ali malo je verovatno da bi im se svideo udar na penzioni ček.
To Kremlj ne bi trebalo da zanemari, kao što čini sa zahtevima razjedinjene i slabe ruske opozicije, jer će mu se desiti nešto slično što se dogodilo sovjetskim prethodnicima – imaće najsavremeniji nuklearni arsenal i slaće ljude u svemir, a većina ljudi neće imati dovoljno novca za pristojan život.
Nenad Radičević
objavljeno: 28/10/2012
Pogledaj vesti o: Vašington, Moskva
