Izvor: Politika, 04.Feb.2012, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glamur bez lepotica
Utisci sa sajma automobila u Vašingtonu, gde se tehnologija meša sa politikom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Mladi par je sa velikom radoznalošću prvo obilazio oko crvenog „fijata 500”, a zatim su, prvo dama, a potom džentlmen, sedali za vozačko sedište. Učinilo mi se da su zainteresovani za automobil koji je, među oko 700 vozila svih veličina, oblika, namena, dizajna i, naravno cena, na Vašingtonskom sajmu odudarao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – svojim minijaturnim dimenzijama.
„Da li vam se dopada”, pitao sam ih. Odgovorili su potvrdno, sa objašnjenjem da je zgodan za gradsku gužvu.
„A da li ćete ga možda kupiti?”
„Ne”, rekla je mlada dama. „Znate, mi još nemamo decu, ali imamo velikog psa.”
Prvi „fijat” na američkom automobilskom tržištu (sklopljen u susednom Meksiku) izložen je na oba sajamska nivoa u Vašingtonskom konferencijskom centru: na onom gde su samo domaći proizvođači i na drugom gde su strani brendovi (od kojih se mnogi takođe proizvode u Americi). „Fijat” je naime sada pripadnik „velike trojke” iz prestonice američke automobilske industrije, Detroita, pošto je odnedavno većinski vlasnik „Krajslera”.
„Krajslerov” štand je inače u sredini, između „Dženeral motorsa” i „Forda”. Taj deo auto-sajma je u prošli utorak nakratko posetio i predsednik Barak Obama, da bi svojim očima proverio ono o čemu je nedelju dana pre toga govorio u svom tradicionalnom izveštaju o stanju nacije, kada je kao jedan od glavnih dokaza o valjanosti ekonomske politike svoje vlade naveo upravo vaskrs Detroita, koji je u momentu kada se on useljavao u Belu kuću bio na ivici propasti.
Jedna od prvih važnih odluka koju je doneo bila je da „Dženeral motorsu” i „Krajsleru” priskoči u pomoć sa oko 85 milijardi dolara budžetskih para, koje se ovde češće opisuju kao „narodne”, novac poreskih obveznika. („Ford” se spasavao sopstvenim snagama.)
Danas, tri godine kasnije, sva tri proizvođača su profitabilni. „Dženeral motors” je ponovo svetskih broj jedan (zahvaljujući, istina, i nevoljama „Tojote” koje su doneli prošlogodišnji zemljotres i cunami). Krajsler je prošlu godinu, posle nekoliko sa velikim gubicima, završio sa 183 miliona profita, najavljujući da će u ovoj imati dobit od milijardu i po.
Zadržavajući se pre svega pored automobila sa „zelenim” tehnologijama, Obama nije propustio priliku da, ne pominjući mu ime, javnost podseti šta o spasavanju domaće automobilske industrije govori njegov mogući rival na predsedničkim izborima u novembru, Mit Romni, koji, u skladu sa ideologijom američkih konzervativaca, osuđuje mešanje države u biznis i smatra da je detroitsku trojku trebalo pustiti da bankrotira.
Ono što je izloženo govori međutim o svetloj budućnosti. Vašingtonski sajam, koji dolazi neposredno posle glavnog, onog u Detroitu, nije mesto gde su u fokusu premijere novih modela, ali je važan iz dva razloga. Jedan je što je Vašington sa okolinom najprosperitetniji deo Amerike, pa dakle važno tržište, a drugi je u činjenici da se ovde, u izvršnoj vlasti i njenim regulatornim agencijama, kao i u Kongresu, automobilskoj industriji „kroji kapa”: propisuju standardi ekonomičnosti i ekološke podobnosti.
Izloženi su doduše i „šljemači benzina” sa motorima većim od 6.000 kubika, sa osam cilindara i više od 500 konjskih snaga, ali oni odavno nisu više u modi (mada se na njima najviše zarađuje).
Šta je „in” uverio sam se u kratkom razgovoru sa postarijim gospodinom koji je na štandu „Hjundaija” proveravao detalje nove „elantre”, koju su automobilski novinari na detroitskom sajmu proglasili za „severnoamerički automobil godine”.
Sa elegantnim linijama koje naglašavaju dinamičnost i sportsku crtu, elegantnim enterijerom i haj-tek instrument tablom, „elantra”, iako je u „kompakt” kategoriji, zaista izgleda privlačno.
„Vidite, piše 40 milja po galonu”, kaže mi pomenuti gospodin, dok zajedno čitamo tablu sa karakteristikama i za američke uslove veoma povoljnom cenom – 16.500 dolara. „Da li Vam je potrošnja benzina važna?”, uzvraćam. „Kako da ne”, odgovara on.
Kasnije, kad smo se upoznali, kaže mi da vozi „kadilaka”, koji je ovde simbol luksuza, ali mnogo „guta”, dok mu je supruga za volanom „nisana”. Došla su, veli, vremena kada je važno i koliko automobili odnose iz kućnog budžeta.
Broj od 40 milja (64,3 kilometra po galonu – 3,78 litara) – odnosi se na potrošnju na autoputu, u gradu „elantra” sagori za četvrtinu više, i to je sada nova granica koju će u dogledno vreme morati da dostignu svi proizvođači, pre nego što se rampa između 2017. i 2025. podigne na 54,5 milja po galonu, ili, preračunato na naše mere, potrošnju od 4,3 litra na sto kilometara.
Kolosek za to je već postavljen: gotovo svaki proizvođač je, pored benzinskog pogona („dizelaši” su ovde veoma retki), izložio i neki „hibrid”, kombinaciju klasičnog motora i baterija. Ima i nekoliko sto odsto električnih prvih lasta, ali na moje razočarenje, u Vašingtonu nije izlagao i „Tesla motors”, koji ove godine u Kaliforniji dovršava sopstvenu fabriku elektromobila, sa tehnologijom koja je u ovoj fazi naprednija od drugih.
Obama je inače razočarao izlagače na donjem nivou – strane proizvođače – jer ih nije posetio. U „Asocijaciji globalnih auto-mejkera” u kojoj su „Honda”, „Kija” i „Tojota”, uzdržavali su se da ovo nazovu diskriminacijom, ali nisu propustili da naglase da su u svoje američke fabrike dosad investirali 43 milijarde dolara i da zapošljavaju preko 80.000 radnika.
Ono što međutim nije sporno jeste to da se američka automobilska industrija u celini oporavlja. Kao i njeno tržište, jer je najgori deo ekonomske krize ipak prošao. Lane su Amerikanci kupili 12,7 miliona novih automobila, 1,2 miliona više nego 2010. Prognoza za ovu godinu je da će kupce naći 13,5 miliona, što je još daleko od nekadašnjih preko 17 miliona godišnje – ali o tome se danas govori samo kao o dobrim starim vremenima.
Sajam se zatvara danas, a kad smo ga u četvrtak posetili, prvo iznenađenje je da je mnogo manja gužva nego na beogradskom. Možda i zato što je ovde izložba najnovijih modela – i svaki parking.
Druga razlika je što ovde glamuru limenih lepotana ne doprinose polunage lepotice, na kojima se pod kupolama Beogradskog sajma pažnja često više zadržava nego na automobilima. Izlagači očigledno smatraju da ništa ne sme da konkuriše eksponatu, pa su hostese na štandovima retke, a kad su tamo, obučene su klasično i sasvim dobro poznaju tehničke i druge karakteristike proizvoda koji promovišu.
I ovde, kao i kod nas, posetioci se najviše zadržavaju pored automobila koje mogu da imaju – a pogotovo onih koje ne mogu.
Milan Mišić
objavljeno: 05.02.2012
Pogledaj vesti o: Fiat
