Izvor: BKTV News, 20.Avg.2014, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEOPOLITIKA: Srbija u „vrtlogu“ integracija
Srbija vodi jednu disperznu multilateralnu diplomatiju sa prioritetom ka evrointegracijama, ali i prisutnim alternativnim putevima bliskim novom savezu BRIKS, i to na ekonomskom planu preko Ruske Federacije. Na geostrateškom planu Srbija je članica „Partnerstva za mir”, a od januara 2015. godine je predsedavajuća OEBSA koji sada ima veiliku ulogu u Ukrajinskoj krizi.
Zvanični Vašington Srbiju vidi u Evropskoj uniji i uz malo ubeđivanja kao saveznicu u NATO. Zato su i prisutne preporuke da se distancira od Ruske Federacije, pre svega od izgradnje „Južnog toka“ sve dok se ne postignu svi potrebni dogovori između Evropske komisije i Ruske Federacije. Spoljna politika Srbije od 2008. godine bazira se na tzv. „četiri” stuba koje čine SAD, EU, Ruska Federtacija i države iz pokreta nesvrstanih. Ipak, nacionalna državna strategija okrenuta je ka EU. Ipak, najveći ekonomski investicioni potencijali dolaze u Srbiju iz država EU, regiona Balkanai Ruske Federacije.
Srbija u svojoj spoljnoj politici, posebno ekonomskoj diplomatiji vidi svoju šansu i u stvaranju strateškog partnerstva sa BRIKS-om. Zašto BRIKS? Ekonomije Rusije i Kine su već u poslovnim aranžamnima u Srbiji, a mogućnost je i za širenje investicija koje dolaze iz Indije i Brazila. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da su izuzetno značajni sporazumi koje već imamo sa četiri zemlje – Rusijom, Kinom, Fancuskom i Italijom. Oni olakšavaju našu bilateralnu saradnju i otvaraju put za niz pojedinačnih ekonomskih sporazuma i povoljnosti za srpsku privredu. Te posebne veze pomažu i odbrani naših nacionalnih interesa.
Nedavno je u Brazilu održan sastanak na državnom nivou BRIKS-a. Predstavnici BRIKS-a nameravaju da formiraju sopstvenu banku, jer ekonomije i demografija ovih država predstavljaju 40 odsto svetske populacije i ostvaruju petinu svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Banka BRIKS-a, koja treba da finansira infrastrukturne radove, trebalo bi da računa na inicijalni kapital od 50 milijardi dolara, koje će u narednih pet godina u jednakim tranšama uložiti zemlje članice. Cilj je formiranje razvojne banke kako bi se članice BRIKS-a osigurale od eventualnih monetarnih kriza, bez uplitanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ili Svetske banke. Dakle, BRIKS želi samostalniju ekonomsku politiku od monetarnih institucija na koje dominantan uticaj imaju SAD.
Srbija na realciji BRIKS i EU traži svoju šansu za investiranje, ali i za plasman domaćih proizvoda i usluga. EU je politička perspektiva Srbije, ali ta opcija nije ostvariva sve do 2020. godine ili čak i kasnije. BRIKS otvara mogućnost da Srbija već u naredne dve do tri godine iskoristi povoljne ekonomske i carinske povlastice prema Ruskoj Federaciji, kao i da u još većem obimu dođe do plasmana kineskog kapitala koji je već uveliko prisutan u Evropi.
Srbija od dobrih odnosa sa EU i BRIKS može ostvariti svoje interese da ne bude ucenjena ni od jedne države u EU, niti da bude geoekonomski izolovana. Dolazi novo vreme globalnih integracija i pored EU i BRIKSA sve češće se spominje i MINT, odnosno ekonomske integracije Meksika, Indonezije, Nigerije i Turske, koje se kvalifikuju kao pokretači razvoja svetske ekonomije. Turska postaje reginalna sila na Balkanu, ali i u turkofonskom području. Ona je strateški vezana za Rusiju, Iran i druge države sa bogatstvom nafte i gasa. Srbija je, dakle, u velikom „vrtlogu” integracija i interesa.
Tomislav Kresović
The post GEOPOLITIKA: Srbija u „vrtlogu“ integracija appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Vašington
