Izvor: B92, 19.Jan.2012, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fridom haus: Balkan napredovao
Vašington/Beograd -- Zemlje na Balkanu su ostvarile određeni napredak na putu ka demokratiji i pristupanju EU, piše u godišnjem izveštaju Fridom hausa o slobodama u svetu u 2011.
Ali, dodaje se u saopštenju, nacionalizam u većem delu regiona otežava regionalno pomirenje i odnose s Unijom.
U izveštaju "Arapski ustanci i njihove globalne posledice" navodi se da je ove godine u svetu nešto više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemalja imalo smanjenje sloboda, a da u regionu istočne i srednje Evrope najveći problem predstavlja Mađarska.
"Balkan je ostvario mešovit napredak ka demokratizaciji i pristupanju EU", navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije sa
sedištem u SAD i dodaje da "nacionalizam u većem delu balkanskog regiona nastavlja da podriva napore za regionalnim pomirenjem i komplikuje odnose s EU".
Vlada Srbije u junu je Haškom tribunalu izručila poslednjeg od 161 optuženog za ratne zločine. Među poslednjima izručen je Ratko Mladić, čije izručenje, prema Fridom hausu, nije odobravalo 50 odsto stanovništva Srbije i koje je izazvalo "prilične proteste".
"Pritisak na slobodne medije povećao se širom Balkana, posebno u Makedoniji, gde je opoziciono orijentisana televizijska stanica i nekoliko listova uznemiravano i zatvoreno", navodi se u izveštaju.
Fridom haus navodi da je u 2011. veći deo centralne i istočne Evrope prebrodio evropsku ekonomsku krizu bez većih posledica po bazične
demokratske institucije, ali da ipak veći deo zemalja regiona ima problema s nepouzdanim privredama i mešanjem poslovnih i političkih interesa i korupcijom.
"Letonija, Bugarska, Rumunija i Zapadni Balkan mogu se suočiti s problemima ako budu opstale evropske ekonomske nevolje", navodi se u izveštaju.
Fridom haus ocenjuju da najveći problem po slobode u regionu postoji u Mađarskoj, gde je vlada Viktora Orbana iskoristila dvotrećinsku parlamentarnu većinu za usvajanje problematičnog ustava i više zakona koji se smatraju pretnjama po slobodu medija, nezavisnost pravosuđa i politički pluralizam.
Godinu su, prema Fridom hausu, obeležile demonstracije u arapskom svetu, koje "predstavljaju najznačajniji izazov autoritarnoj vladavini od pada sovjetskog komunizma".
Ipak, trend globalnog smanjenja slobode štampe, vladavine zakona i prava građanskog društva je "otrežnjavajući podsetnik da institucije na kojima počiva demokratsko upravljanje ne mogu ostvariti samo protestima", navodi se u izveštaju.
Uprkos dobicima u Tunisu, i u manjoj meri u Egiptu i Libiji, u drugim zemljama, poput Sirije, pobuna je naišla na snažan odgovor režima Bašara Asada i u neredima je ubijeno više od 5.000 ljudi.
"Autoritaran odgovor na promene na Bliskom istoku značajno je uticao na stanje globalnih sloboda na kraju godine", navodi Fridom haus i dodaje da nalazi ukazuju da je u nešto više zemlja došlo do opadanja sloboda nego što je imalo poboljšanja. To je šesta godina zaredom s tim trendom.
U izveštaju se navodi i da nastavak represije u Kini protiv pisaca, advokata, novinara, vernika, etničkih manjina i običnih građana koji govore protiv nepravde izgleda da ukazuje na strahove i slabosti režima, dok je u Rusiji premijer Vladimir Putin prvi put bio suočen s ozbiljnom političkom krizom pošto su demonstranti masovno izašli ulice posle problematičnih izbora.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
