Izvor: Politika, 07.Feb.2014, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez duvana u drogerijama

Nikotinskim zavisnicima u Americi sve teže: odrekao ih se i najveći lanac drogerija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Americi je napravljen pun nikotinski krug: od pušenja kao nečeg što je „kul” do proterivanja duvanskog dima iz kancelarija, parkova i drugih javnih mesta, a poslednjih godina i iz stanova.

Najnoviji udarac zavisnicima od duvana zadao je Si-Vi-Es, najveći (po prometu) ovdašnji lanac drogerija, radnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su kombinacija apoteke i samoposluge, s tim što im znatan deo asortimana čini i kozmetika. Iz njegovog sedišta je saopšteno da će, počev od oktobra ove godine, cigarete biti proterane iz svih 7.600 lokala.

Korporacija sa 80.000 zaposlenih i godišnjim prometom od oko 120 milijardi dolara (skoro tri put veći od prometa celokupne ekonomije Srbije), izgubiće na ovaj način oko dve milijarde, ali će na drugoj strani dobiti.

Odobravanja ovog poteza već pristižu, ne samo od antipušačkih lobija nego i iz samog vrha američke politike. Lično ga je pohvalio predsednik Barak Obama (bivši pušač koji još koristi nikotinske flastere kad ga uhvati kriza) i Ketlin Sibelijus, sekretarka ministarstva zdravlja, jer je to korak napred ka ostvarenju maksimalističkog cilja nacionalne zdravstvene politike: generacije bez pušača.

Do toga je još dug put: iako je od pušenja, otkako je 1964. objavljen istorijski izveštaj koji je pokazao vezu između duvana i raka pluća, cigarete ostavilo oko 20 miliona Amerikanaca, nikotinski zavisnik je i danas gotovo svaki peti stanovnik (19 odsto stanovništva), a nikotin godišnje ovde ubije pola miliona svojih uživalaca. Svakog dana, pokazuje zvanična statistika, više od 3.200 mladih ovde zapali svoju prvu cigaru, posle koje dolazi druga, da bi na kraju pušenje postalo doživotna navika. Skoro 90 odsto odraslih pušača počelo je s ovom navikom pre 18. godine.

Iako na prvi pogled potez drogerijskog lanca izgleda kao potez čiji je motiv nacionalno zdravlje, zarad čega se, eto, na žrtveni oltar prinosi i profit, realnost je sasvim drugačija. Menadžment Si-Vi-Esa prethodno je sačinio računicu koja pokazuje da će ono što će izgubiti na ćupriji, ova kompanija nadoknaditi na mostu.

Lanac, naime, širi novu delatnost: već u oko 800 svojih lokala širom Amerike uveo je „klinike za minut”: mini-ordinacije u kojima medicinske sestre i lekarski pomoćnici daju vakcine protiv gripa i prepisuju lekove za obične infekcije, dok, kada je reč težim dijagnozama, pacijentima saopštavaju da ipak moraju kod pravog lekara.

Ovo je veoma profitabilno, s obzirom na to da „Dobar dan” u nekoj pravoj lekarskoj ordinaciji košta papreno, čak i za one koji imaju polise zdravstvenog osiguranja, a da ne govorimo o oko 40 miliona Amerikanaca koji još nemaju zdravstveno osiguranje. „Obamaker”, reformisani sistem osiguranja, tek je počeo da se primenjuje, pa ekspresnim klinikama Si-Vi-Esa, u kojima se posete ne zakazuju, raste popularnost.

Prodavati, međutim, na jednom mestu i otrove i lekove nekako ne ide, jer – važan je i imidž. Račun je tako pokazao da će izgubljeni profit na duvanu (roba koja nema perspektivu) biti nadoknađen u klinikama. Sem toga, one su još nedovoljno regulisane, pa zato neće biti naodmet ni popularnost antinikotinskog poteza tamo gde treba.

Drogerije, uostalom, u duvanskom prometu učestvuju samo sa 3,6 odsto. Svoje paklice Amerikanci najčešće kupuju na benzinskim pumpama (50 odsto od ukupno 290 milijardi cigareta), ali i u samoposlugama kao što je popularni lanac „Seven ileven”.

Na nekim mestima, a pogotovo tamo gde je neka savezna država rešila da oporezivanjem duvana popunjava rupe u budžetu, snabdevači su i šverceri. Tako je, na primer, oko 60 odsto svih cigareta koje se popuše u državi Njujork sa crnog tržišta, dok je u oko 15 drugih država prošvercovano 20 odsto svih paklica.

Najunosnije je cigarete švercovati iz Virdžinije (postojbine američkog duvana) u Njujork (drumom koji je dugačak oko 350 kilometara). U Virdžiniji od svake paklice država uzima 30 centi, a u Njujorku 5,85 dolara, pa se na jednom kontejneru može zaraditi i do dva miliona, što je mamac dovoljno velik da se uvek nađu ribe koje će ga zagristi.

Milan Mišić

objavljeno: 07.02.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Politika...