Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajden bolji na poene
Bez političkog nokauta u jedinoj debati potpredsedničkih kandidata
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U debatni ring su ušli sa istim ciljem: da politički nokautiraju protivnika, ali sa različitim motivima. Pol Rajan da održi zamah koji je Mitu Romniju donela prve predsednička debata sa Obamom, a Džo Bajden da to zaustavi.
Političkog nokauta posle 90 minuta rasprave, na momente veoma varničave, nije bilo, ali je svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od boraca uspeo u svom naumu. Bar u očima već opredeljenih republikanaca i demokrata.
Koliko će međutim njihova predstava, održana rano juče ujutru po našem vremenu u Denvilu, država Kentaki, da obrlati još neopredeljene birače, kojima je u suštini i namenjena, teško je reći. To će moći da bude izmereno tek za nekoliko dana, kada će već biti nebitno, jer će pažnja biti preusmerena na drugu direktnu debatu Obama–Romni, koja se u utorak održava na univerzitetu Hofstra na Long Ajlendu, država Njujork.
TV mreže koje su potpredsednički duel direktno prenosile napravile su odmah pošto su ugašeni debatni reflektori svoje ankete o tome ko je pobedio, koje su dale različite rezultate. Po Si-Bi-Esu, skor je 51:31 za Bajdena, semafor Si-En-Ena pokazao je 48:44 za Rajana, Si-En-Bi-Si je izračunao da je republikanac bio ubedljiviji od demokrate sa čak 50:36. Svi ovi rezultati su međutim i po ocenama ovih televizija nepouzdani, jer su rađeni na nereprezentativnom uzorku.
Većina medijskih izveštaja smatra da je rezultat u suštini nerešen, ali da je Bajden ipak pobednik „na poene”, jer je dominirao, bio borbeniji, uverljiviji i protivniku zadao više direktnih udaraca.
Iako nije bilo ubedljivo poraženog, debata je bila veoma žestok politički okršaj dva generacijski (Bajden je prvi od sedam mandata u Senatu osvojio kad je Rajan ima samo dve godine) i ideološki različita protivnika, koji su izneli suprotstavljene vizije Amerike. Bajdenova je ona u kojoj je posao vlade da reguliše, stimuliše, brine i pre svega svima omogućava iste šanse za uspeh. Po Rajanovoj svako sopstvenim trudom treba da ostvari sopstveni „američki san”, da uspe u životu, a uloga vlasti je da odbrani fundamentalne principe osvajača nacije.
Obojica su se pri tom upinjala da dokažu kako samo njihova politika i programi brinu o većini, „srednjoj klasi”, mada na različite načine. Glavno sporenje u tom pogledu bilo je čija će ekonomska i fiskalna politika Ameriku učiniti boljim mestom za život, pri čemu je Rajan nastojao da porekne Bajdenove optužbe da će Romnijev plan da skreše postojeće programe socijalne zaštite.
Iako je glavna tema trebalo da bude ekonomija, nesrazmerno veliki deo vremena utrošen je na spoljnu politiku, pri čemu je Rajanova teza bila da je Obama u poslednje četiri godine Ameriku učinio manje bezbednom. Po Bajdenu, to je „gomila besmislica”, što dokazuju rasturanje Al Kaide, likvidacija Bin Ladena i privođenje kraju dva rata koja je, „na kreditnu karticu”, započela prethodna republikanska vlada.
„Iz Avganistana se povlačimo do kraja 2014. i tačka”, lupio je šakom o debatni sto Bajden, odgovarajući na Rajanove primedbe da će talibani taj datum uneti u svoj kalendar i kad se Amerika povuče ponovo zaposesti zemlju. „Mi smo odgovornost za to preneli na avganistansku vladu čiju smo vojsku stvorili i obučili”, bila je replika potpredsednika.
Bajden je u svakom slučaju bio mnogo strasniji i energičniji borac nego što je to pre 10 dana bio njegov šef Barak Obama. Upotrebio je i one adute koje predsednik u svom duelu nije: Romnijevu izjavu o tome da su 47 odsto Amerikanaca „paraziti” koji žive samo od pomoći vlade, činjenicu da na svoje milione plaća manji porez od onih koji žive samo od plate.
Rajan je, braneći Romnija, uzvratio da je Bajden živi primer kako „jezik može da bude brži od mozga”, na šta je ovaj poentirao rečima „da i kad mu se nešto omakne, uvek kaže ono što misli”. „A siguran sam da je to slučaj i sa Romnijem”, dodao je Bajden.
Zamereno mu je doduše zbog čestog upadanja u reč Rajanu, zbog grimasa i zlobnog smešenja dok je on govorio, ali to nije promenilo glavni utisak da je dobro obavio težak zadatak koji je imao: da Obaminoj kampanji koja je na nizbrdici od 3. oktobra povrati energiju i obnovi samopouzdanje.
Pažnju je privuklo i delikatno izjašnjavanje dva kandidata, obojice katolika, o pravu na abortus, koje je jedna od važnih usputnih tema kampanje. Rajan je, iznoseći lična osećanja pošto je na ultrazvučnom pregledu čuo prve otkucaje srca svog sina, potvrdio svoje apsolutno protivljenje prekidu trudnoće, dok je Bajden, prihvatajući stav svoje crkve o tome, rekao da „odbija da to nameće drugima”.
Ma koliko bila zanimljiva, potpredsednička debata ima kratak domet. Amerikanci se 6. novembra neće izjašnjavati o Bajdenu i Rajanu, već o Obami i Romniju.
Na potezu je sad Obama, koji bi, ako mu je zaista stalo do drugog mandata, u utorak morao da bude u sasvim drugoj ulozi od one koju je odigrao 3. oktobra. S tim, što u drugu debatu, za razliku od prve, ne ulazi više kao favorit. Najnoviji uprosečeni rezultat svih istraživanja biračkog raspoloženja koji donosi internet portal „Ril klir politiks” pokazuje naime da Romni prvi put vodi: tesno doduše, sa 47,3:46,3 procenata – ali dovoljno za dokaz da se izborna sreća lako preokreće.
Milan Mišić
objavljeno: 13.10.2012.
Pogledaj vesti o: Vašington
