Izvor: Politika, 18.Maj.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avet hladnog rata
Predsednik Rusije bio je direktan, ako Vašington ne pristane da novi američki antiraketni štit u Evropi bude izgrađen u dogovoru s Moskvom i uz američke garancije da nije uperen protiv Rusije, Rusija će biti prisiljena da odgovori vojnim kontramerama. Iz SAD Rusiji još nisu date te garancije, a nema ni stava o nekoj zajedničkoj američko-ruskoj saradnji oko tog antiraketnog štita. O zajedničkoj kontroli tog budućeg borbenog sistema ima još manje nagoveštaja.
Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novi američki antiraketni štit doživljava kao pretnju sopstvenoj bezbednosti iz nekoliko razloga. Kao prvo, lokacije tog novog američkog antiraketnog sistema izazivaju sumnju u Moskvi da Amerikanci žele da degradiraju ruski ofanzivni interkontinentalni raketni potencijal smešten na kopnu u funkciji ruskog uzvratnog nuklearnog udara.
U teoriji nuklearnog rata ona strana koja ima mogućnost da osujeti protivnikov uzvratni atomski udar može da se nada da u nuklearnom ratu može i da pobedi, čime je direktno provocirana u nekoj kriznoj situaciji da prva i pribegne upotrebi atomskog oružja. Ako imate rakete blizu ruskih granica kojima možete da obarate ruske interkontinentalne projektile, onda ste u situaciji da imate ogromnu prednost u eventualnom atomskom sukobu, imate „višak” vremena ne samo za prvi udar, već i za drugi.
I ne samo to, kontejneri u kojima bi trebalo da budu te američke rakete presretači drugih raketa mogu vrlo brzo da se napune drugim projektilima, odnosno balističkim ofanzivnim raketama. A to je situacija donekle slična onoj u kakvoj je bio američki predsednik Džon Kenedi u vreme velike kubanske raketne krize. Sovjetske rakete na Kubi svojom su blizinom pretile da degradiraju američku ofanzivnu nuklearnu komponentu i time liše SAD uzvratnog nuklearnog odgovora na mogući sovjetski atomski napad.
Upravo zbog toga Moskva već duže nudi Vašingtonu zajedničku izgradnju i kontrolu tog antiraketnog štita u Evropi, koji bi, po američkim tvrdnjama, trebao da bude uperen protiv iranskih raketa. Na stranu to što Iran još ne poseduje rakete sa kojima bi mogao da dosegne teritoriju SAD, i neće to imati za još dugo godina, dok Severna Koreja sigurno neće lansirati svoje balističke projektile putanjom preko Evrope. Strahovanja i sumnje Moskve su, dakle, potpuno opravdani.
Kako će Rusija odgovoriti ako ne bude dogovora s Amerikom oko tog problema? Pre svega, Rusija će svoje taktičke raketne sisteme „iskander” rasporediti tako da mogu da dosegnu sve elemente novog američkog antiraketnog štita. Tamo gde to, s obzirom na domet, „iskander” ne može da dosegne, Rusija će iskoristiti postojeće interkontinentalne projektile sa redukovanim dometom.
Nije isključeno da se Rusija vrati i na proizvodnju čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20, zbog kojih je početkom osamdesetih godina prošlog veka i došlo do velike napetosti u Evropi. Moskva može kao odgovor Vašingtonu i da izađe iz postojećih sporazuma START o redukciji strateškog nuklearnog oružja, da ubrza proizvodnju novih balističkih raketa na kopnu i na podmornicama.
Konačno, i sporazumi START imaju i svoja ograničenja i svoj kraj. Rusija će u svom eventualnom odgovoru Americi sigurno pribeći asimetričnim potezima, koji je neće finansijski preskupo koštati, jer je Moskvi poznato iskustvo u pariranju američkom programu „rata zvezda” pred kraj postojanja SSSR-a.
Ako Vašington ne prihvati, na bilo koji način, predloge Moskve, onda je jasno da su sve priče o detantu zapravo demodirana intelektualna fiskultura, i da SAD opet idu na ekonomsko iscrpljivanje Rusije. Dakle, opet hladni rat?
Miroslav Lazanski
objavljeno: 19.05.2011.
