Izvor: Politika, 26.Avg.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki „lovci” za evropsko nebo
Pentagon šalje najnoviju generaciju borbenih aviona da bi pokazao da je Amerika i pored okretanja Aziji i dalje posvećena NATO-u
Vašington je najavio da će prvi put u Evropi rasporediti najnoviju generaciju borbenih aviona F-22, u sklopu jačanja vojnog prisustva na Starom kontinentu i umirivanja pojedinih istočnoevropskih članica NATO-a koje od početka ukrajinske krize zahtevaju da ih alijansa zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od Rusije.
Pentagon nije objavio kada će i u koje zemlje poslati svoje „lovce”, niti koliko će ovih „raptora” preći okean, ali je potvrdio da je akcija usklađena sa nedavnim pozivom ministra odbrane SAD Eša Kartera da se prema Rusiji zauzme jak i izbalansiran stav.
Proizvod američkog giganta „Lokida Martina” dosad je korišćen samo u ratu protiv Islamske države u Siriji i Iraku, dok bi, kako objašnjava američka vlada, u Evropi trebalo da posluži za uvežbavanje sa partnerima iz NATO-a. Ministarstvo odbrane je, ipak, kako prenose američki mediji, dodalo da avioni mogu biti iskorišćeni u borbi u slučaju da izbije sukob.
SAD imaju oko 65.000 vojnika raspoređenih u Evropi, uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Već dugo žele da tamo umanje trupe i okrenu se Aziji, pa su najavile zatvaranje 15 baza. Ipak, ruska aneksija Krima i pobuna proruskog stanovništva na istoku Ukrajine obnovile su hladnoratovski sukob između Zapada i Kremlja i usporile planirano povlačenje iz Evrope. Najava raspoređivanja F-22, najskupljih „lovaca” na svetu, dolazi nekoliko dana nakon što je novi predsednik Poljske Andžej Duda pozvao NATO da pomeri trupe ka istočnom krilu. Poljska, uz baltičke zemlje, najglasnije zagovara jačanje američkih snaga u Evropi, da bi se Rusiji pokazala snaga i spremnost za odbranu istočnih granica NATO.
Duda je uputio poziv tokom posete Estoniji i obeležavanja Dana sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, koji se obeležava na dan kada je potpisan sporazum Ribentrop–Molotov između nacističke Nemačke i SSSR-a o podeli dela istočne Evrope između Berlina i Moskve. Poljski predsednik je tim povodom govorio o „ponovo probuđenim imperijalističkim tendencijama” u regionu i dodao da se svet menja pa bi trebalo da se promeni i NATO, aludirajući da i dalje ima posla za savez stvoren radi odbrane zapadne Evrope od Sovjetskog Saveza.
Zbog nervoze koja je posle majdanskog prevrata primetna među pojedinim istočnoevropskim članicama Severnoatlantske alijanse, Karter je u junu najavio da će SAD prvi put poslati teško naoružanje u nove članice NATO-a. On je u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es njuz kazao da je stacioniranje tenkova i drugih borbenih vozila i oružja u Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju predviđeno zarad treninga njihovih armija, ali i kao „odgovor na ruske provokacije”.
Od svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča i dolaska prozapadne vlade u Kijevu, Zapad i Moskva su uveli međusobne sankcije, zaoštrili retoriku, učestali manevre i presretanje rivalskih borbenih aviona i najavili nove vidove naoružanja. NATO je prošle godine organizovao veliku vojnu vežbu u Poljskoj sa oko 12.500 vojnika, što je izazvalo podozrenje Rusije. Odlučio je i da formira elitne Snage za brzo delovanje koje bi trebalo da broje oko 5.000 vojnika za rapidno raspoređivanje. Rusija je odgovorila najavom da će dodati 40 interkontinentalnih balističkih raketa svom nuklearnom arsenalu.
Svaka strana je povećanje vojnih budžeta, nabavljanje savremene opreme i zveckanje oružjem pravdala strahom. Dok NATO ističe bojazan od ruskog napada na baltičke ili istočnoevropske zemlje, Moskvi je u prvom planu strepnja da će se alijansa proširiti dalje na istok, pre svega na Ukrajinu, koju je Kremlj doživljavao kao svoju interesnu zonu.
Pogledaj vesti o: Vašington
