Izvor: RTS, 16.Avg.2014, 20:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zvono za uzbunu u evrozoni

Nemačka, Francuska i Italija nisu uspele da ostvare privredni rast tokom proleća. Glavni uzroci negativnog kretanja mogu biti geopolitičke tenzije zbog ukrajinske i bliskoistočne krize. Nemačka tvrdi da nema mesta panici.

Do juče sve je bilo dobro, pobeda fudbalera na svetskom prvenstvu za mnoge je bila simbol nemačke moći, pre svega ekonomske. Ali tek što se stišalo sportsko slavlje - obrt. Najmoćnija evropska ekonomija ne raste, prvi put za poslednje dve godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Od početka aprila do kraja juna bruto domaći proizvod se smanjio za 0,2 odsto, pre svega zbog manjeg izvoza i investiranja. Berze su reagovale padom, kao i evro, ali, kažu, nema razloga za paniku.

"Moramo biti pažljivi, jer će se svaka loša vest odmah negativno odraziti na berzanski indeks. Ali tržište je sada relativno stabilno i u stanju je da se oporavi. Ekonomska situacija je prethodnih meseci bila odlična i Nemačka može da se nosi s krizom bolje od drugih", rekao je analitičar Fidel Helmer.

Trenutno se analizira šta su glavni uzroci negativnog kretanja - da li samo geopolitičke tenzije zbog ukrajinske i bliskoistočne krize ili ne štima nešto drugo, jer uticaj međusobnih evropskih i ruskih sankcija još nije u punom zamahu.

"Ne znači da će oporavak odjednom krenuti unazad, ali ipak znači da bi nemačka ekonomija kao najmoćnija i kao najveći ruski partner mogla da pretrpi teži udarac nego drugi", smatra analitičar Jan Lambregts.

Nemački analitičari nabrajaju da na ekonomska kretanja utiču, između ostalog, neizvesnost energetske politike i promene uslova za penzionisanje i minimalne zarade.

Međutim, zvono za uzbunu se čuje širom evrozone, jer osim Nemačke, nema rasta ni u Francuskoj, a Italija je od 2008. godine treći put u recesiji.

Analitičari kažu da će možda biti treća - sreća, pa će italijanska ekonomija iz ove recesije najzad dobiti putokaz za reforme.

"Čini mi se da premijer Mateo Renci pokušava da udari na prava mesta - reforma tržišta rada bi pomogla da ekonomija postane konkurentnija u evropskim razmerama", kaže analitičar Vil Hobs.

Francuski bruto domaći proizvod stagnira već dva tromesečja, pa nova ekonomska kretanja ne daju odgovor ni na pitanje šta je bolje: rast ili štednja, pošto su se Rim i Pariz uglavnom zalagali za politiku rasta, dok je Berlinu prioritet štednja.

Nastavak na RTS...