Izvor: Mondo, 16.Avg.2014, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvono za uzbunu u evrozoni
Nemačka, Francuska i Italija nisu uspele da ostvare privredni rast tokom proleća. Glavni uzroci negativnog kretanja mogu biti geopolitičke tenzije zbog ukrajinske i bliskoistočne krize. Nemačka tvrdi da nema mesta panici.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Od početka aprila do kraja juna bruto domaći proizvod Nemačke se smanjio za 0,2 odsto, pre svega zbog manjeg izvoza i investiranja. Berze su reagovale padom, kao i evro, ali, kažu, nema razloga za paniku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
"Moramo biti pažljivi, jer će se svaka loša vest odmah negativno odraziti na berzanski indeks. Ali tržište je sada relativno stabilno i u stanju je da se oporavi. Ekonomska situacija je prethodnih meseci bila odlična i Nemačka može da se nosi s krizom bolje od drugih", rekao je analitičar Fidel Helmer, a prenosi portal RTS.
Trenutno se analizira šta su glavni uzroci negativnog kretanja - da li samo geopolitičke tenzije zbog ukrajinske i bliskoistočne krize ili ne štima nešto drugo, jer uticaj međusobnih evropskih i ruskih sankcija još nije u punom zamahu.
"Ne znači da će oporavak odjednom krenuti unazad, ali ipak znači da bi nemačka ekonomija kao najmoćnija i kao najveći ruski partner mogla da pretrpi teži udarac nego drugi", smatra analitičar Jan Lambregts.
Nemački analitičari nabrajaju da na ekonomska kretanja utiču, između ostalog, neizvesnost energetske politike i promene uslova za penzionisanje i minimalne zarade.
Međutim, zvono za uzbunu se čuje širom evrozone, jer osim Nemačke, nema rasta ni u Francuskoj, a Italija je od 2008. godine treći put u recesiji.
Analitičari kažu da će možda biti treća - sreća, pa će italijanska ekonomija iz ove recesije najzad dobiti putokaz za reforme.
"Čini mi se da premijer Mateo Renci pokušava da udari na prava mesta - reforma tržišta rada bi pomogla da ekonomija postane konkurentnija u evropskim razmerama", kaže analitičar Vil Hobs.
Francuski bruto domaći proizvod stagnira već dva tromesečja, pa nova ekonomska kretanja ne daju odgovor ni na pitanje šta je bolje: rast ili štednja, pošto su se Rim i Pariz uglavnom zalagali za politiku rasta, dok je Berlinu prioritet štednja.
