Izvor: Vostok.rs, 30.Nov.2014, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme za evropsku armiju?
30.11.2014. -
Sazrelo je vreme za evropsku armiju – takav naslov je dao nemački nedeljnik "Di Cajt" komentaru koji se pojavio ovih dana na njegovim stranicama. Vojnici Nemačke i Francuske žale se na probleme sa naoružanjem, piše nedeljnik. I u celini oružane snage Evrope nalaze se u zapuštenom stanju. Pred likom islamske opasnoti i ukrajinske krize situacija treba da se promeni nabolje.
Pitanja jačanja vojne samostalnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU sve do formiranja sopstvene armije periodično se iznose na razmatranje u javnosti evropskih zemalja. Diskusije su po pravilu praćene pozivima na uvećanje udela partnera iz EU ili NATO-a, što je u suštini jedno isto, u jačanju odbrambene sposobnosti Evrope. Između ostalog, u okviru zajedničke politike odbrane i bezbednosti, određene Lisabonskim sporazumom, Brisel preduzima i sasvim konkretne korake.
Tako još 1999. godine u Helsinkiju je bila doneta odluka da se formiraju evropske snage za brzo reagovanje sa 60 000 ljudi. Ali to nije pošlo za rukom. 2004. godine bila je utvrđena koncepcija takozvanih borbenih grupa EU – više mobilih jedinica formiranih po principu bataljona, tačnije sa 1500 ljudi u svakoj. Njihovo postavljanje ne bi trebalo da traje više od 15 dana, bojeva primena – 30, a uzimajući u obzir rotaciju – 120 dana. Istina, do sada ove grupe ni jednom nisu bile postavljene i iskorištene. Za sada učešće EU u regulisanju konflikata organičava se upućivanjem vojnih i policijskih misija u krize regione.
Ipak poslednjih dana diskusije povodom sopstvene odbrambene politike Evrope stiču dramatični ton. Evropljani su dužni da se konačno sa svom ozbiljnošću, odnesu prema formiranju evropske armije, poziva "Di Cajt". Previše dugo smo se udubljivali u finese podele funkcija sa NATO-om ili „pametne odbrane“. Ako Evropa želi da ostane ozbiljan faktor politike međunarodne bezbednosti, ona treba konačno da pristupi zajedničkom planiranju i zajedničkim dejstvima.
Na zasedanju Vojnog komiteta EU, održanom nedavno u Briselu, njegov predstavnik Patrik de Rusje je izjavio da je izgradnja vojne strukture EU prišla stadijumu kada je neophodno odrediti njenu stratešku ulogu. A učesnici sastanka ministara odbrane EU ovih dana u Briselu podvukli su hitnu neophodnost povećanja odgovornosti EU i zemalja članica unije za bezbednost na međunarodnom nivou, posebno na prostoru evropskog susedstva. U dokumentu koji su usvojili nabrojan je veliki spisak mera koje treba preduzeti za postizanje postavljenih ciljeva.
Teško da treba nagađati šta se podrazumeva pod prostorom susedstva. Odgovor je dao ovih dana stariji atlantski partner iz NATO-a. Kako su saopštile novinske agencije, SAD planiraju da uvećaju broj tenkova i oklopnih transportera u Evropi u sastavu NATO snaga u okviru manevara Atlantska odlučnost. Prema rečima komandanta kopnenih snaga SAD u Evropi general-potporučnika Bena Hodžesa, posle manevara on namerava da ostavi svu tehniku u zemljama Istične Evrope. To, rekao je general, treba da doda sigurnost onim saveznicima koji se nalaze najbliže „izvoru opasnosti“, kako se on izrazio.
Zanimljivo je nešto drugo. U kontekstu izjava generala koji se oseća gospodarem situacije u Evropi, teško je zamisliti nekakvu samostalnu armiju EU. Skeptički se odnosi prema tome poznati vojni ekspert, glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko:
- EU odavno izražava želju da izvodi vojne operacije, ali sasvim je očigledno da Evropa nije u stanju da to radi samostalno. Galvni inicijator i donator u okviru NATO-a je uvek SAD. A vojno-tehničke mogućnosti Evrope u poređenju sa američkim su ograničene.
Prema podacima Evopske odbrambene agencije EDA, 2012. godine zajednički broj vojnika u zemljama EU iznosio je 1,45 miliona ljudi. U principu od njih je bilo borbeno sposobno 450 000, a realno nešto više od 100 000. Iskustvo učešća u konkretnim operacijama imalo je manje od 50 000 vojnika. Toliko o brojnosti buduće „evroarmije“. Što se tiče tehnike, prema podacima nemačkog ministarstva odbrane, od 89 lovaca Tornado, spremno je samo 36, od 109 lovaca Eurofighter – samo 8, od 56 transportnih aviona Transall može da leti samo 21, od 67 transportnih helikoptera – 7. I tako dalje. Nije bolja situacija ni u oružanim snagama Francuske. U tom kontekstu kancelar Nemačke Angela Merkel je izjavila ovih dana da nastavlja antiruske sankcije, koje udaraju takođe po ekonomiji EU i Nemačke.
Bez komentara.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Markus Schreiber
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
