Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Mar.2015, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinska kriza izazov za stabilnost EU, ali i za Srbiju
Direktor beogradske kancelarije Fridrih Ebart fondacije Hajnc Albert Hutmaher rekao je danas da je ukrajinski konflikt izazov za stabilnost EU, a da Srbija ima dvostruku odgovornost koja proizlazi iz činjenice da je kandidat za članstvo u EU, ali i da predsedava OEBS-u.
Govoreći na konferenciji "Ukrajinska kriza - pogledi iz Ukrajine, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Nemačke i Srbije" Nikola Petrović, direktor ISAC fonda, naveo je da ukrajinska kriza predstavlja izazov za Srbiju, jer kao kandidat ima obavezu da učestvuje u zajedničkoj spoljno-bezbednosnoj politici EU, a sa druge strane je njeno tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom, zbog čega je, kako je rekao "Srbija na klackalici".
Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić je rekao da je za koncept velikog prijateljstva Srbije sa Rusijom prvi put čuo "kada je Milošević (bivši predsednik Slobodan) došao na vlast".
"Plašili smo se Rusije i uvek smo bili okrenuti ka Zapadu", kazao je Vujačić i objasnio da Srbija principijelno podržava teritorijalni integritet Ukrajine, kao što insistira na tome da je Kosovo deo Srbije.
Vujačić je rekao da ne treba precenjivati ulogu Srbije kao predsedavajuće OEBS-u, jer će najvažnije odluke doneti Nemačka i Francuska i druge države EU zajedno sa Rusijom i Ukrajinom.
Knut Flekenštajn, član nemačke Socijaldemokratske partije i poslanik u Evropskom parlamentu, izrazio je uverenje da na Rusiju treba vršiti pritisak daljim sankcijama, ali da ne treba slati oružje Ukrajini, jer to ne bi uplašilo Putina, niti bi Kijev mogao da pobedi.
On je pozdravio stav američkog predsednika Baraka Obame da se treba uzdržati slanja oružja i da treba diplomatski i ekonomski pritiskati Moskvu, ali i da treba stalno insistirati na poštovanju sporazuma iz Minska.
Fekenštajn je dodao da ne zna kako treba postupati sa Rusijom, a u vezi sa pitanjem članstva Ukrajine u NATO, ocenio je da je Kijev slobodan da zatraži članstvo, kao što je NATO slobodan da odluči o eventualnom zahtevu.
Govoreći o ukrajinskoj krizi i oružanim sukobima Boris Bazilevski, bivši ukrajinski ambasador u Irskoj bio je izričit u tvrdnji da u Ukrajini nije reč o građanskom ratu, nego o "ruskoj invaziji", kao i da je završetak rata još daleko uprkos mirovnom sporazumu iz Minska.
Radikalni "islamisti su manje opasni od Putina (ruskog predsednika) sa nuklearnim oružjem u rukama", ocenio je Bazilevski.
Viktor Zamjatin, politički i pravni ekspert Razumkov centra u Kijevu, smata da ukrajinska kriza nema sličnosti sa ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, jer je "Rusija napala", a nije reč o etničkom konfliktu.
On je ocenio da postoji mogućnost zamrzavanja konflikta, kao i dalje eskalacije, jer "nije jasno šta hoće Rusija" sa Ukrajinom i baltičkim državama.
Pavlo Šeremeta, bivši ukrajinski ministar za ekonomski razvoj naveo je da su Ukrajini neophodne strukturne reforme, kao i da je aktuelna vlada u Kijevu "najbolja koju je Ukrajina imala".
On je naveo da su građani koji su pokrenuli smenu vlasti prošle godine tražili vladavinu zakona, umesto vladavine novca, demokratiju i poštovanje ljudskih prava.
Konferenciju su organizovale fondacije ISAC i Fridrih Ebart.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
