Izvor: B92, 21.Avg.2014, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina - sledeća Jugoslavija?
Ukrajinska kriza u nekim važnim aspektima podseća na balkansku krizu 1990-tih. U obe krize etničke tenzije su odmah izbile u prvi plan, a i geostrategija Zapada je u mnogo čemu slična, tvrdi balkanolog Čarls Ingrao.
Uvek me iznenađuje kada mediji izveštavaju o Bosni i Hercegovini, Kosovu, Kipru, Gruziji, Ukrajini kao o izolovanim krizama. Međutim, sve su te zemlje nastale posle raspada većih multietničkih država na čijem tlu su iznikle države u kojima je nacionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sastav stanovništva preokrenut. Bivši većinski narod postao je manjinski, kaže dugogodišnji balkanolog Ingrao.
“Kada su Bosna i Hercegovina i Hrvatska proglasile nezavisnost, Srbi koji su u bivšoj Jugoslaviji bili dominatna nacija, postali su manjina. Slično se može reći za Ruse u Ukrajini i drugde. U stvari, svih 25 miliona Rusa koji su živeli u nekadašnjim sovjetskim republikama – posle raspada Sovjetskog Saveza postali su manjina.”
I Rusi u Ukrajini, i Srbi izvan Srbije, većinom žele ujedinjavanje sa zemljom maticom, smatra Ingrao:
“Takve aspiracije postoje. Međutim Srbi, isto kao sada Rusi u Ukrajini, ostali su na marginama, često opravdano optužujući nove vlade da su ih ignorisale, marginalizovale, čak izlagale represiji. Uzmimo primer istočne Ukrajine, doskorašnje vlade u Kijevu bile su užasno korumpirane, dok je veliki deo istoka zemlje bio izloženim i velikim ekonomskim teškoćama.”
Postoji i sličnost između balkanskih medija tokom konflikta i današnjih ukrajinskih i ruskih medija:
“Srpski mediji projektovali su predstavu o genocidu, kao što ruski uglavnom državni mediji baražno objavljuju izveštaje o neverovatno okrutnim postupcima protiv proruskog stanovništva u istočnoj Ukrajini. U Bosni, bebe su bile hrana za lavove u sarajevskom zoološkom vrtu, dok ruski mediji tvrde da je jedan ukrajinski vojnik jedno malo dete raspeo na krst. Ovakva, takozvana ‘proizvodnja mržnje’ i dalje traje u Ukrajini.”
Ingrao ističe još jednu važnu paralelu:
“Posle pada Sovjetskog saveza ukupan prostor bivše Jugoslavije izgubio je bilo kakvu geostratešku vrednost za Zapad, bilo da se radi o Sjedinjenim Držvama, Evropskoj uniji ili NATO-u. Za Ukrajinu se može reći da je geostrateški važna za Zapad, ali samo njen zapadni deo – njen istok nije. Sve dok je kriza ograničena na istočnu Ukrajinu, Zapad neće želeti vojno angažovanje - nastojaće da ignoriše problem koliko god može. Treba podsetiti da je sa proglašenjem nezavisnosti Ukrajine, evropska granica dobila tampon zonu prema Rusiji. To je i jedan od razloga zbog kojeg je prostor bivše Jugoslavije izgubio geostrateški značaj za Zapad. Sve dok su borbe ograničene na istočni deo Ukrajine. Zapad zadržava stečenu tampon zonu.”
