Izvor: Vostok.rs, 24.Jul.2017, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 23.07.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Karta situacije na frontu za 23.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 23.07.
Kijevske snage 45 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 45 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 20 naseljenih mesta Republike.
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana četiri puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo i Logvinovo.
Tokom prethodne noći ukrajinske snage napadale su naselje Trudovski zapadno od Donjecka.
Pregled napada na LNR
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 23.07.
Puškov: SAD se odnose prema EU kao prema slugama - „Ameriku baš briga za EU“, prokomentarisao je na Tviteru ruski senator Aleksej Puškov uvođenje novih sankcija Rusiji koje mogu napraviti problem privrednom sektoru Evrope.
V ES zaяvili:novыe sankcii SŠA udarяt po Evrope. Nepremenno udarяt.Ih smыsl -vыnuditь ES platitь za slancevый gaz SŠA. Plevali tam na Evropu
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) July 22, 2017
Isklюčit.naciя hočet blokirovatь gaz iz Rossii dlя Evropы. A evroprisluge sbыvatь dorogoй slancevый gaz iz SŠA. Vot i vsя "moralь" kongressa
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) July 22, 2017
Sankcii kongressa pr. Severnogo potoka-2 - politič. podlostь, zamešannaя na alčnosti i ciničnom эgoizme. Soюzniki - prosto prisluga dlя SŠA.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) July 22, 2017
„EU je saopštila: nove američke sankcije će udariti po Evropi. Sigurno udariti. Smisao im je da nateraju EU da plate za američki gas iz škriljaca. Baš njih briga za Evropu“, napisao je Puškov na Tviteru.
On je naveo i da „posebna nacija“ želi da blokira ruski gas kako bi se uvozio skuplji gas iz škriljaca. Pritom, prema Evropi se u SAD odnose kao prema slugama i u tome se vidi čitav „moral“ Kongresa.
„Sankcije Kongresa protiv ’Severnog toka 2‘ su politička podlost“, mišljenja je Puškov.
Istražni komitet raspisao poternicu za ukrajinskim tužiocem - Za ukrajinskim vojnim tužiocem Ruslanom Kravčenkom i istražiteljem Vadimom Prijmačokom raspisana je poternica u Rusiji po predmetu vođenja nezakonitog krivičnog postupka protiv admirala Aleksandra Vitka, saopštila je zvanična predstavnica Istražnog komiteta Rusije Svetlana Petrenko.
Bivši vršilac dužnosti državnog tužioca Ukrajine Oleg Mahnicki sa svojim zamenikom Nikolajem Golomšom i drugim tužiocima pokrenuli su 2014. godine krivični postupak u odsustvu protiv komandanta Crnomorske flote Rusije Aleksandra Vitka iz političkih motiva, objasnila je Petrenkova.
Između ostalog, po rečima Petrenkove, Mahnicki i Golomša su dali nezakonitu naredbu da se izvrši preliminarna istraga koju je vodio Prijmačok, a Kravčenko vršio nadzor nad procesom.
Kako je saopštio portparol Višeg suda u Moskvi Junona Carjova, sud je ove nedelje naložio hapšenje Kravčenka i Prajmačoka, protiv njih je pokrenuta poternica.
Ranije je sud raspisao poternicu protiv Mahnickog i Golomša. Istraga po krivičnom postupku protiv zvaničnih lica ukrajinske policije i suda se nastavlja.
Berlin podsetio Moskvu na kršenje sankcija Krimu - Ministarstvo spoljnih poslova nemačke smatra da se odnosi sa Rusijom nalaze pod znakom pitanja nakon skandala sa kompanijom „Simens“ na Krimu, piše list „Bild am zontag“.
Prema rečima predstavnika MSP-a Nemačke, Berlin je ponovo podsetio Moskvu na njene obaveze i ukazao da ovakvo kršenje sankcija urušava odnose dveju država.
Izdanje je takođe saopštilo da je Nemačka dobila uveravanja od Rusije da turbine nisu bile predviđene za Krim.
Dmitrij Peskov nije komentarisao saopštenja nemačkih medija o tome da Vladimir Putin lično dao garancije Angeli Merkel da turbine „Simensa“ neće biti korišćene na Krimu.
Nemački koncern „Simensa“ je saopštio ranije da su sve četiri njegove turbine koje su namenjene za Tamani isporučene na Krim nezakonito. Zbog toga je kompanija predložila da se anulira ugovor i otkupi turbine. „Simens“ namerava i da prekine sporazum sa ruskim kompanijama i obustavi isporuke po ugovorima koji su na snazi u firmama koje kontroliše država.
Makron poziva lidere Rusije, Nemačke i Ukrajine da razgovaraju o situaciji u Donbasu - Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvaće u ponedeljak lidere Rusije, Nemačke i Ukrajine da razgovaraju o sukobima u istočnoj Ukrajini, saopštila je kancelarija francuskog predsednika.
Razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom deo su napora koje četiri države ulažu od 2014. kako bi rešili sukobe između ustanika na istoku zemlje i snaga ukrajinske vlade u kojima je do sada poginulo oko 10.000 ljudi.
Sporazum o primirju potpisan je u februaru 2015. u Minsku, prestonici Belorusije, ali njime nije uspešno obustavljeno nasilje, navodi agencija.
EU zabrinuta zbog mogućih novih sankcija SAD protiv Rusije i neželjenih posledica - Brisel je pozvao američke zakonodavce da koordiniraju svoje antiruske akcije sa evropskim partnerima, s obzirom da se Vašington usredsređuje na novi zakon o proširenju sankcija protiv Moskve.
"Unilateralne mere mogu ugroziti transatlantsko jedinstvo i imati posledice", upozorila je EU.
U subotu su republikanci i demokrate SAD-u postigli dogovor da razreše sve nesuglasice oko predloženog zakona o dodatnim sankcijama prema Rusiji. Ova mera će ako postane zakon dati ovlaštenja Kongresu da blokira svako ukidanje ili smanjenje sankcija prema Rusiji od strane predsednika Donalda Trampa.
Ograničenja protiv Moskve su deo "Zakona o borbi protiv iranske destabilizacije", namenjenih ne samo Teheranu, već i Severnoj Koreji. Predlogom zakona koji je prošao u Senatu prošlog meseca, nastojie nametnuti nove ekonomske mere ptoriv ruske ekonomije.
Među novim anti-ruskim predlozima, zakonodavstvo ima za cilj da uvede individualne sankcije za ulaganje u ruski projekat gasovoda. Sankcije takođe imaju za cilj sprečavanje izgradnje "Gaspromovog" projekta gasovoda "Severni tok 2".
Kongres će glasati o predloženim merama u utorak, dok Briselizražava svoje neslaganje i pre nego što zakon ograniči administraciju Trampa, pozivajući Vašington da razmotri evropske interese, posebno u energetskom sektoru.
Konstatujući da će Zakon o sankcijama protiv Rusije i Irana biti razmatran u SAD-u, Evropska komisija je zatražila od američkih partnera da usklade mere protiv Rusije sa Evropom i ostatkom grupe G7, vodećih ekonomija sveta.
"Kao što smo već rekli, važno je da se između međunarodnih partnera koordinišu eventualne nove mere kako bi se održalo jedinstvo među partnerima o sankcijama", navodi se u saopštenju Komisije.
"Mi smo zabrinuti što bi mere koje su razmatrane u Kongresu SAD mogle imati neželjene posledice, ne samo kada je u pitanju transatlantsko jedinstvo i G7, već i interesi ekonomske i energetske bezbednosti EU", dodaje se u saopštenju.
"Ove posledice bi potencijalno mogle biti veoma široke i diskriminišuće", upozorila je Komisija.
"Stoga pozivamo američki kongres i vlast da se angažuju sa partnerima, uključujući i EU, kako bi osigurali koordinaciju i izbegli neželjene posledice predloženih mera", dodaje se u saopštenju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio u subotu da Moskva ima "izuzetno negativan" stav o novim događajima.
Predsednik Vladimir Putin ranije je upozorio da će sve nove sankcije protiv Rusije samo ugroziti američko-ruske odnose.
Pred američkim zakonodavcima su nove potencijalne prepreke za veliki broj američkih multinacionalnih kompanija - uključujući "Eksonmobil", "Dženeral Elektrik" i "Boing", kao i "Master kard" i "Viza", a koje su izrazile zabrinutost da će kaznene mere na kraju ugroziti njihove interese, a ne Rusije.
U međuvremenu, Brisel je naglasio da je važno održati "koordinisane napore kako bi se izbegla iznenađenja po vlastite ekonomske interese, te da se zajednički radi na naporima da se zaobiđu takve mere".
Posebno u Nemačkoj i Austriji su bili izuzetno glasni nakon odobrenja američkog senata prošlog meseca. Zajednička izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabriela i austrijskog kancelara Kristijana Kerna ukazala je na potrebu da blok od 28 članova proširi svoju mrežu snabdevanja energijom.
"Ne možemo prihvatiti pretnju ilegalnih i eksteritorijalnih sankcija protiv evropskih kompanija", saopštili su političari.
"Potrošnja energije u Evropi je stvar za Evropu, a ne za Sjedinjene Države".
Veliki broj energetskih firmi učestvuje u izgradnji projekta gasovoda "Severni tok 2" za transport ruskog prirodnog gasa preko Baltičkog mora u Nemačku.
Ranije ove nedelje, Gabriel je predložio postepeno "korak po korak" ukidanje sankcija nakon svakog pozitivnog razvoja u ukrajinskoj krizi. Dodao je da Evropa treba "pokazati da se bilo koji korak prema miru isplati".
Kijev predao Međunarodnom sudu UN „dokaze o učešću Rusije u sukobu u Donbasu“ - "Ukrajina je Međunarodnom sudu Ujedinjenih nacija predala hiljade stranica dokumentovanih dokaza o učešću Rusije u sukobu u Donbasu", izjavio je šef Službe za bezbednost Ukrajine Vasilij Gricak.
U januaru 2017. godine Ukrajina je Međunarodnom sudu UN u Hagu podnela tužbu protiv Rusije. Kijev tvrdi da je Moskva narušila dve konvencije – o borbi protiv finansiranja terorizma i likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije. Ukrajina je tražila da se u periodu razmatranja tužbe uvedu takozvane privremene mere protiv Rusije.
„Svi vi znate da je u januaru Ukrajina inicirala tužbu Sudu UN povodom podrške koju je Rusija pružila teroristima u Donbasu. Već su predate hiljade stranica dokumenata, dokumentovanih dokaza o zločinima Rusije u Donbasu i na Krimu“, rekao je Gricak.
Sud je prihvatio jedan zahtev Kijeva i utvrdio da Rusija „mora da se uzdrži“ od ograničenja „mogućnosti krimskih Tatara da održavaju svoje institucije vlasti“ i da garantuje mogućnost obrazovanja na ukrajinskom. Sud nije uslišio stav Ukrajine o narušavanju konvencija o finansiranju terorizma.
Moskvu u procesu predstavlja šef pravnog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Roman Kolotkin. Prema njegovim rečima, optužbe koje je izneo Kijev prevazilaze jurisdikciju suda. Kolotkin je naglasio da ako Kijev zaista želi mir, mora da radi na potpunom ispunjavanju odredbi Minskog sporazuma.
Prema rečima Vasilija Gricaka, ukrajinske specijalne službe su ranije u više navrata, hapsile ruske vojnike.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
