Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2016, 09:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 10.02.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Situacija na frontu za 08.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
VIDEO VESTI
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 10.02.
Stanje na frontu - .
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 10.02.
NATO povećava vojno prisustvo na Crnom moru - NATO namerava da poveća vojno prisustvo u crnomorskom regionu, izjavio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg uoči sastanka ministara odbrane iz 28 zemalja u Briselu.
"Upravo ćemo povećanjem vojnog prisustva na Crnom moru osigurati naše prevashodstvo u regionu i na taj način obezbediti sve što je neophodno kako bi se sprovodio nadzor i izviđanje", rekao je on.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije reagovalo je na širenje snaga NATO-a, upozorivši da se na taj način povećava pretnja bezbednosti Evrope.
Predstavnik Ministarstva zadužen za kontrolu naoružanja Mihail Uljanov rekao je da je NATO na ivici da naruši osnovu tačku dokumenta kojim se definišu odnosi između Alijanse i Rusije.
Prema njegovim rečima, NATO se prema tom dokumentu obavezao da ne razmešta velike vojne snage u blizini granica sa Rusijom.
NATO će pojačati vazdušnu odbranu Turske
NATO je odlučio da nastavi sa raspoređivanjem baterija raketa "patriot" kako bi pojačao vazdušnu odbranu Turske, izjavio je Stoltenberg.
"Krajem prošle godine smo usaglasili mere bezbednosti za Tursku — sa izviđačkim avionima avaks, vazdušnim patrolama, pojačanim pomorskim prisustvom u Sredozemnom i Crnom moru", rekao je Stoltenberg na sastanku ministara odbrane NATO-a.
Lavrov: NATO-u potrebno preuveličavanje mita o "ruskoj pretnji" - Prema rečima Lavrova, preuveličavanje mita o "ruskoj pretnji" je neophodno da bi se opravdalo postojanje NATO-a.
"NATO je odgovoran za svoju zonu i, kao što je navedeno u Vašingtonskom sporazumu, pruža kolektivnu odbranu od napada. Ali onda neka ostanu unutar svojih granica, pa ih niko neće dirati. To njima nije dovoljno, jer postojanje vojnog političkog bloka gubi smisao", zaključio je šef ruske diplomatije.
Vašington nije daleko od ideje da natera Rusiju da ratuje na dva fronta, izjavio je Lavrov.
"Ja nisam ljubitelj teorija zavere, iako postoje činjenice koje potvrđuju teoriju da Vašington želi da natera Rusiju da se bije na dva fronta", rekao je on.
Prema rečima Lavrova, upravo iz toga razloga se u Donbasu i dalje održavaju tenzije kako Rusija ne bi mogla ni na sekund da predahne i u potpunosti se posveti rešavanju problema u Siriji.
"Ne isključujem mogućnost da upravo takve misli se motaju po glavama jastrebova u Vašingtonu", istakao je on.
Nemačka pritiska Kijev da plati dug Rusiji - Ministarstvo finansija Nemačke, koje igra ulogu posrednika u pregovorima između Ukrajine i Rusije po pitanju duga od tri milijarde dolara, pozvalo je kijevske vlasti da pronađu kompromisno rešenje sa Moskvom, navodi agencija Blumberg.
Berlin je ovo saopštio Kijevu nakon što je rusko Ministarstvo finansija odbilo predlog Ukrajine da dug bude vraćen prema uslovima koji su bili lošiji od onih koji su prošle godine bili ponuđeni ukrajinskim privatnim kreditorima.
Blumberg je podsetio da je Ukrajina probila rok za plaćanje duga koji je bio 20. decembar prošle godine. Moskva je zatim pripretila da će se obratiti sudu zbog toga, ali ruski ministar finansija Anton Siluanov je tu tužbu odložio dajući još jednu šansu ukrajinskoj strani da se ovaj problem reši pregovorima.
Rusija smatra da je neplaćanjem duga Ukrajina proglasila bankrotstvo s obzirom da je i Međunarodni monetarni fond priznao taj tug suverenim.
Zaharova: Kijev nastavlja da sabotira većinu tačaka Minskog sporazuma - Kijev nastavlja da sabotira većinu tačaka Minskog sporazuma i odbija da sarađuje sa vlastima Donjecka i Luganska, kako bi se sprovele ustavne reforme, izjavila je Zaharova.
Celokupan proces, kako je rekla, šlajfuje jer ne postoji politička volja kijevskih vlasti da se situacija na jugoistoku zemlje sredi.
"Vlasti Ukrajine odbijaju bilo kakav direktni dijalog sa Donbasom i nastavljaju da ignorišu zakonska prava i zahteve naroda na jugoistoku zemlje, što predstavlja i kamen-temeljac svih problema", rekla je ona.
Klaper: SAD zabrinute zbog prikrivenih aktivnosti ruske vojske - Direktor Nacionalne obaveštajne agencije SAD Džejms Klaper je saopštio da Nacionalna obaveštajna agencija SAD konstatuje smanjenje nasilja na istoku Ukrajine, iako smatra da Rusija i dalje ima nameru da vrši pritisak na Ukrajinu.
"Nivo nasilja se drastično smanjio, međutim ciljevi Moskve su i dalje da se spreči integracija Ukrajine u zapadne institucije", rekao je Klaper.
Pored toga, dodao je on, SAD je zabrinuta zbog prikrivenih aktivnosti ruske vojske u zemljama njenog okruženja, pogotovo kada je reč o zemljama koje su ujedno i članice NATO–a.
Lavrov: NATO preuveličava mit o ruskoj pretnji - Rukovodstvo NATO–a i mnogih evropskih zemalja preuveličavaju mit o ruskoj pretnji, izjavio je Lavrov.
"Čelnici Severnoatlantske alijanse, kao i čitavog niza zapadnih zemalja, pogotovu Velike Britanije, Skandinavije i naših suseda iz Pribaltika, razduvavaju mit o ruskoj pretnji i o planovima Rusije da napadne Švedsku ili neke od zemalja u našem okruženju", rekao je on.
Uprkos tim optužbama, Rusija i dalje oseća veliku podršku mnogih svetskih zemalja, rekao je on i dodao da glavni problem predstavljaju mediji koji šire zapadnu tačku gledišta.
Stoltenberg: NATO spreman na konstruktivni dijalog sa Rusijom - NATO želi da izbegne sukob i novi "hladni rat", izjavio je generalni sekretar NATO–a Jens Stoltenberg.
NATO se zalaže za konstruktivni dijalog sa Rusijom i želi da izbegne konfrontaciju i novi "hladni rat", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Mi ne želimo konfrontaciju sa Rusijom i novi "hladni rat". Želimo da izbegnemo novi hladni rat", rekao je novinarima u Briselu.
Prema rečima Stoltenberga, Severnoatlantska alijansa i Rusija razmatraju datum nove sednice Saveta Rusija–NATO.
Član Odbora za bezbednost Gradske dume Moskve i politički analitičar Dmitrij Jefimov kaže da je razlog za takvu kontradiktornu izjavu veoma jednostavan — NATO ne želi hladni rat, nego "vrući".
NATO bi, kako kaže, situaciju u Siriji koja je veoma komplikovana mogao da iskoristi kako bi isprovocirao novi konflikt, u koji bi mogla da bude uvučena i Rusija.
Govoreći o činjenici da NATO povećava vojni budžet u Evropi kako bi sprečio "rusku agresiju", Jefimov kaže da to nije ništa novo.
"Rusija je odavno na listi američkih neprijatelja, odmah posle DAEŠ–a. Mi navodno želimo da okupiramo Letoniju, a Bi–Bi–Si uz pomoć filma o trećem svetskom ratu priprema stanovništvo za taj scenario. Situacija zaista miriše na "vrući rat" ", ističe on.
Odgovorajući na pitanje zašto je sve to potrebno SAD i NATO–u, stručnjak kaže da je cilj Vašington da otpiše sopstveni spoljni dug, kao i da je, kako se do sada pokazalo, najbolji način za to — rat.
Odnosi između Rusije i NATO–a pogoršali su se 2014. godine zbog mimoilaženja oko Ukrajine. Tom prilikom, Alijansa je donela odluku o prekidu vojne saradnje sa Rusijom.
Rusija spremna da ponovo predstavi radarske podatke o MH17 - Rusija i dalje čuva sve radiolokacione podatke o poslednjem letu linije MH17, izjavio je zamenik rukovodioca"Rosavijacije" Oleg Starčevoj.
Rusija čuva sve radiolokacione podatke o poslednjem letu MH17 i spremna je da ih preda odgovarajućim opunomoćenim organizacijama, izjavio je zamenik rukovodioca "Rosavijacije"Oleg Starčevoj.
"Rusija i dalje čuva ove podatke i spremna je da ih predstavi odgovarajućim opunomoćenim organizacijama", navodi reči Starčevoja kao odgovor "Rosavijacije" na pismo rođaka poginulih putnika u katastrofi MH17, koji su se obratili za pomoć predsedniku Rusije.
On je podsetio da je ruska strana u avgustu 2014. godine, odmah nakon tragedije, predala
Savetu bezbednosti Holandije sve radarske podatke o liniji MH17.
"Nismo iznosili i nismo postavljali uslove ili ograničenja za dalje korišćenje i objavljivanje radiolokacionih podataka, telefonskih pregovora i drugih informacija koje je zatražio Savet bezbednosti Holandije", dodao je zamenik šefa"Rosavijacije".
Malezijski "boing 777" na liniji MH17 srušio se 17. jula 2014. godine, kada je poginulo 298 ljudi.
Video vesti za 10.02.
MO LNR o situaciji na frontu
Manevri oklopnog bataljona Vojske DNR "Dizel"
Basurin o situaciji na frontu
Dejstvo kijevskih snaga protivoklopnom raketom
Izveštaj iz Peskija
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pogledaj vesti o: NATO
