Izvor: RTS, 11.Maj.2022, 13:22

Šta znači Makronov probni balon za Zapadni Balkan

Šta novi koncept o Evropskoj političkoj zajednici, koji je predložio francuski predsednik Emanuel Makron, donosi zemljama Zapadnog Balkana i Srbiji. Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da je ovo probni balon koji lansira predsednik Makron, ali i da ovde nije fokus na Zapadnom Balkanu, koji je samo kolateralna šteta, već da je fokus na Ukrajini.
Evropa je na ivici ponora. Tim rečima, tumači se, francuski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokušao je, na početku prvog mandata, da trgne Uniju iz, kako je rekao, "kliničke smrti". Na startu drugog, pokazuje pravac ambicije "reforme pre proširenja".

Na obeležavanju Dana Evrope izneo je ideju – avangardnu, ali lišenu detalja. Nova mapa Starog kontinenta od Ukrajine do Ujedinjenog Kraljevstva – svi u Evropskoj političkoj zajednici, uključujući i Zapadni Balkan. Prijem Makronove ideje u Berlinu različito se tumači, od uzdržanosti do blagonaklonosti.
"Nemačka neće biti kočničar ovog procesa. Međutim, u odnosu na pre tri godine, postoje tri ključne razlike – jedna je da je rat u Ukrajini pojačao američko vojno i političko prisustvo u Evropi. Drugo je da u Berlinu kancelar više nije Angela Merkel, koju mnogi krive da je nečinjenjem kočila reforme EU, a treće je činjenica da je Olaf Šolc, u ovom kontekstu, istakao zemlje Zapadnog Balkana, te da njima ne bi trebalo oduzeti šansu da postanu članice EU", rekao je Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Da li bi ideja da čekaonicu pred vratima Unije zameni Evropska politička zajednica bila dovoljno atraktivna za Zapadni Balkan?
"Albanija i Severna Makedonija još čekaju neki pomak u procesu pregovora, dok Srbija, koja je prvi put pala ispod 50 posto po popularnosti EU, sve glasnije šalje poruke da želi da ostane na putu evropskih integracija, pa je pitanje da li bi ova ideja mogla to da ugrozi i da taj procenat popularnosti učini još manjim", smatra Stefan Vladisavljev iz Fondacija BFPE.
Radičević kaže da koncept zajednice zemalja oko EU koji je predložio Makron podseća na koncept privilegovanog partnerstva koji se nudio Turskoj, odnosno partnerstvo za one koje neće postati članice EU ili koje su izašle, poput Velike Britanije, a sa kojima se želi tešnja ekonomska saradnja.
Evropa koncentričnih krugova Tako se dolazi do Evrope koncentričnih krugova. Makron želi da je sprovede. Ona uključuje i promenu ugovora o EU: umesto konsenzusa svih 27 članica – kvalifikovano odlučivanje o fiskalnoj i odbrambenoj politici.
"To je ključna tačka oko koje se sve vrti. Promena načina odlučivanja u EU, odnosno ukidanje konsenzusa, jer to više velike zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Italija ne žele da trpe, odnosno ne žele da zemlje poput Mađarske ili neke nove članice blokiraju čitavu EU u nekim težnjama i važnim procesima", rekao je Željko Pantelić, novinar iz Rima.
Ukrajina je svojom borbom i hrabrošću već zauzela centralno mesto u srcu evropske porodice, rekao je Makron. Ali i kada bi već danas dobila status kandidata, članica bi mogla da postane za nekoliko godina ili decenija.
Vladisavljev smatra da je to još jedan pokušaj da se ostavi živom ideja o Ukrajini kao delu Evrope, ali takođe da se u određenoj meri ublaže neke od prethodnih sitacija u kojima je EU izlazila kao gubitnik, poput izlaska Britanije iz EU.
"Ne govorimo ovde samo o proširenju evropskih vrednosti već i o uspostavljanju jedne nove političke organizacije, koja može da delegitimizuje EU ukoliko dođe do paralelnih institucija i struktura dva entiteta koja imaju nadležnosti na istoj teritoriji", napomenuo je Vladisavljev.
Kako da se zemlje u okruženju ukotve uz evropski brod? Čulo se i u Rimu. Preko konfederacije 36 članica, predložio je bivši italijanski premijer Enriko Leta. Ali Pantelić u Makronovoj zamisli više vidi oslanjanje na prethodnika u Jelisejskoj palati – Fransoa Miterana, koji mu je bio uzor i u kampanji. Mitaran je, po padu Berlinskog zida, predlagao konfederalnu Evropu.
"U originalnoj Miteranovoj zamisli, to je trebalo da uključi i Rusiju i da time "zauvek pacifikuje" evropski kontinent. U ovoj novoj formi, u novom predlogu, potpuno je drugačiji kontekst i smisao tog novog udruženja, služi kao štit od prodora ruskih interesa i zato se kao glavni kandidati za tu organizaciju pominju upravo države bivšeg Sovjetskog Saveza i Zapadnog Balkana", rekao je Pantelić.
Sa državama Zapadnog Balkana ostaje zakazani samit do kraja juna, do kraja francuskog predsedavanja Evropskoj uniji.
"Dve strane medalje"Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove rekao je gostujuću u Dnevniku RTS-a da u Makronovom konceptu ima i dobrih i loših vesti – pozitivno je što to omogućava dijalog o novim modalitetima saradnje sa državama koje do sada nisu imale jasnu evropsku perspektivu, a to su države članice istočnog evropskog partnerstva – Gruzija, Moldavija i Ukrajina, a što se tiče Zapadnog Balkana, stvari ostaju nedefinisane.
Na pitanje da li ovo znači "ne" za određeni rok Zapadnom Balkanu da se učlani u EU, Novaković kaže da mu se čini da je ovo probni balon koji lansira predsednik Makron, što je on radio i prilikom prvog mandata, kada je predlagao Evropu u dve brzine, da se nekim novim konceptima zadovolji, pre svega, francusko biračko telo, koje je prilično protiv proširenja EU, ali i da liderstvo Francuske stavi u prvi plan.
"Tokom 2000. godine pokrenut je jedan projekat koji dosta liči na ovo što je pokrenuo predsednik Makron, a to je Unija Mediteran, s kojim je mogućnost da Turska postane članica EU faktički stavljena ad akta, iako taj proces formalno traje", napomenuo je.
Novaković je rekao da je ohrabrujuće što je iz čitavog niza zemalja stigla jasna poruka da se pristupanje zemalja Zapadnog Balkana ne može dovoditi u pitanje ni sa kakvim novim projektom.
Napominje da ovde nije fokus na Zapadnom Balkanu, koji je samo kolateralna šteta, već da je fokus na Ukrajini.
"Ovo je način da se Ukrajini nešto dâ, a ne samo obećava: evo, imate evropsku perspektivu", kaže Novaković dodajući da Srbija nije u istom košu sa zemljama koje još nemaju status kandidata.
Kada je reč o predlogu da se odluke u EU donose većinom, a ne konsenzusom, Novaković smatra da je to ključna stavka koja se tiče i nas jer proces pristupanja Zapadnog Balkana ne može biti okončan bez promene načina odlučivanja u okviru ključnih institucija, odnosno Saveta EU.
"U trenutku kada EU bude imala 32-33 članice, biće veoma teško donositi odluke konsenzusom, a to za nas dobra vest", zaključio je Novaković.

Nastavak na RTS...