Izvor: RTS, 12.Maj.2022, 06:12
Evropska politička zajednica – čekaonica na putu ka EU ili štit od Rusije
Tema o kojoj se dosta govori u Briselu je pitanje unutrašnje reforme Evropske unije, jer se to često shvata kao preduslov za dalje širenje EU. Vest koja je privukla najviše pažnje je inicijativa predsednika Francuske Emanuela Makrona za osnivanje evropske političke zajednice. Da li bi to mogla da bude čekaonica ili korak ka članstvu država koje su na putu ka EU?
Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je na ivici ponora. Tim rečima francuski predsednik pokušao je, na početku prvog mandata, da trgne Uniju iz kliničke smrti. Na startu drugog, pokazuje pravac – novu mapu starog kontinenta. Od Ukrajine do Ujedinjenog Kraljevstva. Svi u Evropskoj političkoj zajednici. Uključujući i Zapadni Balkan.
Zanimljivo, odgovorio je nemački kancelar, ali to ne bi trebalo da uskrati punopravno članstvo onima koji su već u procesu pristupanja.
"Koncept Zajednice zemalja oko EU koje je predložio Makron, podseća na koncept privilegovanog partnerstva, koje se nudilo Turskoj, odnosno partnerstvo za one koje neće postati članice EU ili koje su iz njih izašle poput Velike Britanije, a s kojima se želi tešnja ekonomska saradnja", objašnjava Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Turskoj se pre oko dve decenije nudila Unija za Mediteran. Baš tim projektom, proces prustupanja, iako formalno u toku, zapravo je stavljen ad akta. Pitanje je i da li bi ideja da čekaonicu pred vratima Unije zameni Evropska politička zajednica, bila dovoljno atraktivna za Zapadni Balkan?
"Albanija i Severna Makedonija još čekaju neki pomak u procesu pregovora, dok Srbija, koja je prvi put pala ispod 50 posto po popularnosti EU, ideja je da Srbija može postati deo EU, sada sve glasnije šalje poruke da želi da ostane na putu evropskih integracija i pitanje je da li bi ova ideja mogla to i dalje da ugrozi", ističe Stefan Vladisavljev, Fondacija BFPE.
"Meni je ohrabrujuće što su iz niza zemalja, ne samo Nemačke, stigle poruke neke formalno, neke neformalno, da u principu, proces pristupanja država Zapadnog Balkana ne sme da se dovodi u pitanje ni sa kakvim novim projektom", smatra Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
Makronovo davanje pravca cilja na Ukrajinu Zapadni Balkan, kako se ocenjuje, i nije fokus predloga predsednika Francuske. Makron je ciljao Ukrajinu. Da Kijev danas dobije status kandidata, članstvo bi usledilo za nekoliko godina ili decenija, rekao je Makron.
Rat je ubrzao put ka Evropi koncetričnih krugova. Ona uključuje i promenu ugovora o EU: umesto konsenzusa svih 27 članica – odlučivanje kvalifikovanom većinom.
"Meni se čini da proces pristupanja država Zapadnog Balkana ne može biti okončan bez promene načina odlučivanja u okviru Saveta EU. Pošto se kvalifikovanom većinom eliminiše mogućnost blokiranja određenih odluka", objašnjava Novaković.
Novinar iz Rima Željko Pantelić ističe da je upravo to ključna tačka oko koje se sve vrti.
"Velike zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Italija ne žele to da trpe, odnosno ne žele da zemlje poput Mađarske ili neke nove članice blokiraju čitavu EU nekim težnjama i važnim procesima", navodi Pantelić.
Kako da se zemlje u okruženju ukotve uz evropski brod? Preko konfederacije 36 članica, predložio je bivši italijanski premijer Enriko Leta. Ali Pantelić u Makronovoj zamisli više vidi oslanjanje na prethodnika u Jelisejskoj palati – Miterana koji je, po padu Berlinskog zida, predlagao konfederalnu Evropu – ali tako da ona uključi i Rusiju. S tom razlikom što je nova ideja Pariza politički štit od uticaja Rusije.
.jpg)
