Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Feb.2015, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima dobre temelje za neutralnost
Sve strane su odgovorne za ukrajinsku krizu, u kojoj OEBS ostaje jedina platforma za razgovore Rusije i Zapada, a rešenje je moguće ako se shvati da je bezbednost Evrope nemoguća bez Rusije, zaključili su danas učesnici panela "Zapad i Rusija: novi hladni rat?".
Eksperti na panelu organizovanom povodom predstavljanja drugog broja časopisa "Horizonti", koji izdaje CIRSD, čiji je osnivač bivši predsednik GS UN Vuk Jeremić, osvrnuli su se i na ulogu Srbije kao predsedavajućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << OEBS-u.
Jeremić, koji je bio moderator skupa, ocenio je da je Švajcarska bila veoma aktivan predsedavajući OEBS i izrazio nadu da će i Srbija ići istim stopama.
Bivša predsednica Švajcarske Mišlin Kalmi-Rej ocenila je da Srbija, kao predsedavajući OEBS, ima dobre temelje za neutralnost pošto je prijatelj Rusije i istovremeno teži članstvu u EU, što uliva poverenje.
"Kada govorite o lobiranju kod Srbije da se zauzme jedna strana protiv druge, normalno je da se vrši pritisak na zemlje koje preuzimaju predsedavanje OEBS-u", primetila je Kalmi-Rej, čija je zemlja bila prethodni predsedavajući toj organizaciji.
Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković naveo je da je nemački parlamentarac i specijalni predstavnik vlade Gernot Erler pre dva dana u Beogradu jasno poručio da se od Srbije ne očekuje da bude čestit i neutralan posrednik, već da uskladi politiku sa Zapadom.
Profesor Filozofskog fakulteta Leon Kojen izrazio je mišljenje da Srbija treba da, prilikom donošenja odluka, sagleda šta rade druge manje evropske države kada se nađu u sličnoj situaciji.
"Neke se usaglašavaju s politikom Brisela, poput Hrvatske i Bugarske, a neke su samostalnije, poput Mađarske ili nove vlade u Grčkoj, koje u odnosu na Brisel gledaju prvenstveno svoje interese. Moj je savet ljudima koji vode Srbiju da preispitaju pažljivo sve opcije", rekao je Kojen.
Učesnici panela saglasili su se da su sve strane krize za ukrajinski sukob.
Rusija je, prema rečima Mišlin Kalmi-Rej, narušila status kvo pripajanjem Krima, ali Zapad je nameravao da postavi raketne sisteme blizu ruske granice, zbog čega se Rusija osećala nebezbedno, dok je EU ponudila Ukrajini S S P, znajući da taj sporazum ne može da se poredi sa snažnim vezama koje Ukrajina ima sa Rusijom.
"Nije bilo mudro što je Brisel stavio Ukrajinu u situaciju da bira između EU i Rusije", rekla je bivša šefica švajcarske diplomatije.
Predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose Tjeri de Monbrial ocenio je da je jedna od velikih grešaka Zapada posle raspada S S S R bila ideja da sve zemlje koje žele da uđu u NATO imaju pravo na to, čime je narušena razvoteža bezbednosti, a Visković je primetio da je Zapad došao do granica Rusije, što je za Moskvu neprihvatljivo jer se oseća ugroženo.
De Monbrial je, takođe, primetio da je Zapad veoma kontradiktoran po pitanju nezavisnosti Kosova jer je ono u velikoj meri u suprotnosti sa zapadnim principima pošto međunarodno pravo, kako je rekao, nije pomirilo princip prava na samoopredeljenje i princip nepovredivosti granica.
Ipak, retki su oni na Zapadu koji smatraju da je priznanje Kosova bilo greška, kazao je De Monbrial.
Kojen je podsetio da se ruski predsednik Vladimir Putin uključio u debatu o Kosovu u januaru 2006, kada je rekao da se Rusija čvrsto zalaže za princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali da se postojeća pravila mogu menjati ako se učesnici dogovore i odluče drugačije.
Kojen je ocenio da se, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, mogao očekivati krimski potez jer Krim, kako je kazao, nema manja prava nego što ih je imalo Kosovo.
On je naglasio da se pitanje Kosova nije svodilo samo na događaj na Balkanu, već da je bilo od mnogo većeg značaja za svet jer je to bio odlučujući trenutak "kada je jedna zemlja napadnuta da joj se oduzme deo teritorije".
Kojen je kazao da tvrdnje da je Rusija narušila teritorijalni integritet Ukrajine sada zvuče kao "potpuno licemerje".
Učesnici diskusije su pozdravili sporazum o prekidu vatre postignut u Minsku, ali su napomenuli da je nemoguće sa sigurnošću predvideti kakav će biti ishod.
De Monbrial je ocenio da "Ukrajina nije uspela kao nacija" i da će Krim verovatno ostati van Ukrajine, a istok te zemlje van kontrole Kijeva, dok će ostatak države postati više "ukrajinski", što će doprineti još većoj polarizaciji.
Kojen je rekao da ima nade u slučaju da Ukrajina sprovede decentralizaciju i ako se pitanje članstva Ukrajine u NATO reši na način koji zadovoljava Rusiju, dok u suprotnom predstoje "rizična vremena".
Kalmi-Rej je ocenila da je bila velika greška to što Zapad svojevremeno nije razmotrio predlog Moskve o novom bezbednosnom ugovoru za Evropu u okviru OEBS-a.
"Bezbednost na evropskom kontinentu nemoguća je bez Rusije" i nužna je reforma OEBS-a i Helsinške povelje, zaključila je ona.
