Izvor: Blic, 27.Feb.2014, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spoljni dug Ukrajine 140 milijardi dolara - 80 odsto BDP

Ukrajina je na kraju prošle godine dugovala spoljnim poveriocima 140 milijardi dolara, ili oko 80 procenata vrednosti bruto domaćeg proizvoda zemlje, objavljeno je u Kijevu na osnovu podataka koje su saopštili predstavnici vlade.

Kratkoročni dug Ukrajine od 65 milijardi dolara približno četiri puta premašuje vrednost deviznih rezervi te zemlje, a prema ranije objavljenim podacima nacionalne emisione banke nekada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najrazvijenija republika bivšeg Sovjetskog saveza ove godine treba da vrati, na ime ranije uzetih inostranih zajmova, oko sedam milijardi dolara.

Nova vlada, koja je ekspresno izabrana u parlamentu, nakon što je krajem protekle sedmice posle tromesečnih krvavih nereda dotadašnji predsednik Viktor Janukovič opozvan sa vlasti, priznala je da se zemlja nalazi u pravom ekonomskom beznađu i zatražila hitnu finansijsku pomoć "od zemalja - prijatelja SAD i Poljske".

Sorošov plan

Poznati američki milijarder Džordž Soroš se zalažio za stvaranje neke vrste novog Maršalovog plana kojim bi se Ukrajina spasila od inače neminovne finansijske propasti, prenosi agencija UNIAN.

Soroš je, kako navodi isti izvor, pozvao SAD i EU da hitno pronađu formulu za finansijski spas Ukrajine.

U Vašingtonu je već stavljeno do znanja da nove ukrajinske vlasti mogu računati za početak na oko milijardu dolara finansijske podrške, dok su predstavnici EU do sada uglavnom davala usmena obećanja, uz napomenu da bi Kijev trebalo pre svega da se obrati Međunarodnom monetarnom fondu za novi, obilan zajam.

Novi ukrajinski ministar finansija Aleksandar Šlapak izrazio je nadu da će se sa Moskvom već u toku iduće sedmice obnoviti pregovori o produžetku realizacije kreditnog aranžmana koji su ranije potpisali predsednik Rusije Vladimir Putin i Janukovič.

U Moskvi za sada nema reagovanja na tu izjavu, ali je teško pevrovati da će se Rusija, zbog jako naraslih političkih tenzija sa Kijevom, odlučiti da uskoro odobri produžetak kreditne podrške "zemlji u rasulu" kako Ukrajinu danas naziva tiražna moskovska štampa.

Putin i Janukovič su 17. novembra prošle godine zaključili sporazum na osnovu koga je Moskva trebalo da doznači Kijevu do kraja ove godine, putem otkupa ukrajinskih državnih obaveznica, ukupno 15 milijardi dolara.

Grivna na istorijskom minimumu

Ukrajinska grivna pala je danas na istorijski minimum, dok su evropske akcije zabeležile različite rezultate.

Londonski indeks akcija FTSE 100 porastao je 0,16 odsto na 6.810,27 poena, pariški CAC 40 je potonuo za 0,01 odsto na 4.396,39 poena, a frankfurtski DAX 30 izgubio 0,76 odsto vrednosti i završio na 9.588,33 poena, prenosi Frans pres.

Na Volstritu je, međutim, registrovan skok akcija, pa je industrijski Dau Džons porastao 0,17 odsto na 16.225,65 poena, širi S&P 500 za 0,20 odsto na 1.848,82 poena, a tehnološki Nasdak za 0,26 odsto na 4.303,44 poena.

Posle obraćanja predsednice američke centralne banke (Fed) Dženet Jelen, evro je porastao prema evru na 1,3708 dolara sa jučerašnjih 1,3683 dolara, dok je dolar pao na 102,16 jena sa 102,38 jena.

Petinu od te sume, ili tri milijarde dolara, Rusija je dala Ukrajini tokom decembra, ali je ovog i prošlog meseca odbila da doznači novu tranšu zajma od dve milijarde dolara, s objašnjenjem da će taj slučaj razmotriti kada se politička situacija u Kijevu stabilizuje.

Posle prošlonedeljnog udara u Kijevu, Moskva je zvanično stavila do znanja ne samo da obustavlja dalju isplatu tog kredita, već i da će ponovo preispitati kvalitet niza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda koji se plasiraju na tržište Ruske Federacije.

Prema objašnjenju ruskih specijalista, Ukrajina bi ove godine, ako ruski embargo bude "zakačio" glavne eksportne, agrarne, proizvode, mogla da izgubi najmanje dve milijarde dolara.

Moskva je saopštila i da dogovor o smanjenju cene ruskog gasa u ovoj godini, za oko 25 odsto u odnosu na dosadašnji nivo, takođe neće važiti već da će Ukrajina i dalje morati da plaća punu tržišnu cenu tog energenta od 400 do 420 dolara za hiljadu kibnih metara.

Šlapak je najavio za sledeću sedmicu dolazak misije MMF u Kijev i tom prilikom bi trebalo da se dogovore uslovi za novi kredit Fonda Ukrajini od najmanje 15 milijardi dolara.

Oštra politička kriza i sve teža ekonomska situacija dovela je i do dramatičnog pada kurs ukrajinske valute grivne koja je danas na međubankarskom tržištu vredela blizu 11 jednica za dolar, a za protekle dve sedmice oslabila je bazmalo 20 odsto. Ekonomisti u Kijevu strahuju i od naglog rasta inflacije, što bi dodatno potreslo ionako bankrotu sklonu domaću ekonomiju.

Koliko je ekonomsko - socijalna situacija u Ukrajini sada dramatična najbolnje govori i jučerasnja izjava novoizabranog premijera Aresinija Jacenjuka.

"Dobro došli u pakao!", poručio je on članovima vlade nazvavši je skupom "političkih samoubica".

Pročitajte još: Kubiv: Ukrajinske banke će imati potrebnu likvidnost

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Vostok.rs: Spoljni dug Ukrajine iznosi 140 milijardi dolara