Izvor: Politika, 20.Dec.2014, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo Kina ima novac za velike projekte

Ulaganje u puteve i pruge ne može da se isplati za godinu ili dve i zato investitor mora da čeka i bude finansijski veoma jak, a to Evropa trenutno ne može

 Pruga Beograd – Budimpešta i „Južni tok” ne mogu se porediti jer su pruge i putevi svuda dobrodošli, a gas i nafta su mnogo više politika nego energetika. Kada je reč o „Južnom toku”, problem je nastao zbog Ukrajine i složenih odnosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU i Rusije, ali kada je reč o pruzi, ti složeni odnosi ne postoje. EU i Kina takođe održavaju samite, odgovara Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na pitanje da li je moguće da se naši veliki planovi sa Kinezima završe neslavno kao sa Rusima.

Na upravo završenom beogradskom samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, Peking i zemlje regiona dogovorili su intenzivniju ekonomsku saradnju, što se tumači kao veliki kineski prodor u ovaj deo Evrope. Srpski, mađarski i kineski premijer dogovorili su se o modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta jer je Kinezima ona zanimljiva kao put za prevoz robe dalje ka velikom evropskom tržištu. Ministarka Mihajlović je tokom samita potpisala nekoliko sporazuma sa kineskim kolegama, a kao najveći uspeh ističe dogovor o modernizaciji pruge.

Dogovorili smo se sa kineskim premijerom da će se studija sa idejnim projektom raditi najduže tri meseca, da se posle toga završava glavni projekat i počinje gradnja koja ne može da traje više od dve godine. Računam da ćemo za dve i po godine vozom od Beograda do Budimpešte putovati za dva sata i 45 minuta, dok sada tom prugom putujemo osam sati.

Kako će Srbija finansirati ovaj projekat?

Nećemo se zaduživati, mi to više i ne možemo, i to smo i objasnili kineskim partnerima. Računamo da ćemo naš deo pokriti iz privatizacionih prihoda. To je u skladu i sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da novac dobijen u privatizaciji ne damo u potrošnju, već da uložimo u projekte poput ovog. Deo gradnje pruge pokriće se i iz ruskog kredita.

Ako će Srbija sama finansirati svoj deo, gde su onda tu kineske investicije i zainteresovanost? Zašto će onda na gradnji biti angažovane kineske kompanije? Pruga Beograd – Budimpešta nije samo srpski već međunarodni projekat i o modelu finansiranja ćemo se dogovarati sa drugim državama. Prirodno je da ovako veliki projekat angažuje više kompanija, prvo, zato što nekoliko država učestvuje u njemu, i drugo, zato što mi kao zemlja nemamo ni tehnologiju, ni opremu, ni znanje da to sami realizujemo. Osim toga, ovo nije samo pruga od Beograda do Budimpešte, već bi trebalo da se nastavi i ka Skoplju, a to zahteva znatna sredstva.

Koliko će koštati srpski deo?

Između 350 i 400 miliona evra. Naravno, studija izvodljivosti će dati poslednji sud o tome.

Šta ako se privatizacijom ne prikupi dovoljno novca?

Pripremićemo se za razgovore i o drugim modelima finansiranja, uključujući koncesiju i javno-privatna partnerstva ili kombinaciju ovih modela. Rano je sada govoriti o svim detaljima, jer još nisu poznati svi parametri.

Kineska koncesija, koja se pominjala jedno vreme, onda otpada?

Pa i o tome se govorilo, ali ako mi možemo sve da platimo, i to ne iz budžeta već iz privatizacionih prihoda, onda je to  najbolje rešenje. Ali, razgovarali smo i da ovaj projekat povežemo sa njihovom zainteresovanošću za izgradnju luke na Dunavu, gde bi se radilo po modelu privatno-javnog partnerstvo između kineskih kompanija i države Srbije, a ne kreditiranja.

Da bi Srbija i Mađarska iskoristile prugu, ona mora biti povezana sa drugim putnim mrežama. Uspeh ovog projekta zavisi i od Makedonije, Grčke, iz čije luke Pirej kreće kineska roba ka Evropi, zar ne?

Zato smo i potpisali sporazum sa Makedonijom, dok je Kina razgovarala sa Grčkom koja prihvata mogućnost takvog novog koridora 

Na pruzi Beograd – Subotica na jednom delu postoji klizište zbog kojeg je i Milutin Mrkonjić svojevremeno odustao od brze pruge jer se ispostavilo da bi tehnologija za to bila toliko skupa da pruga ne bi bila rentabilna. Da li ste ovo imali u vidu?

Ne znam šta je planirao i radio Mrkonjić. Nije procenu ovog projekta radila Zorana Mihajlović, koja nije stručnjak za pruge, već oni koji se bave ovom oblašću, od naših, preko mađarskih, do kineskih instituta. Ne možete očekivati da infrastrukturni projekti koji povezuju nekoliko država budu isplativi u prve dve ili tri godine. Ovde nije samo reč o ekonomiji već o strateškom interesu da se povežu jug i sever Evrope.

Da li će na pruzi raditi i srpski radnici budući da Kina uvek insistira na upošljavanju svojih ljudi?

Dogovorili smo se da najmanje 50 odsto angažovanih kompanija budu srpske. Mi sada na postojećim projektima sa Kinezima imamo oko 60 odsto srpskih kompanija.

Šta znače sporazumi sa Eksim bankom i Kineskom razvojnom bankom?

Eksim banka je dala kredit za TE „Kostolac” pre nekoliko godina, sa fiksnom kamatom od 2,5 odsto. Prva faza je gotova, a sada krećemo sa drugom: izgradnja drugog bloka od 350 megavata treba da počne sledeće godine. Kineska razvojna banka pomaže državama da procene isplativost projekata na tržištu i tek onda kineske kompanije ulažu novac i postaju partneri. Kina dosad nije htela da razgovara o koncesijama ili o privatno-javnim partnerstvima. Išla je sa vrlo povoljnim kreditima, što i jesu tih deset milijardi dolara, koliko je namenila zemljama centralne i istočne Evrope. Međutim, novi fond od tri milijarde dolara koji je najavljen na samitu drugačiji je, to je prvi fond za koncesije i privatno-javna partnerstva.

Kako će Srbija koristiti taj fond?

Kineska razvojna banka će proceniti da li je neki projekat isplativ, na primer put, pruga, železnica i odlučivati o ulaganju. Retko ko ima taj novac da ga plasira kao što ima i kao što radi Kina, ni EU to ne može da izdrži.

Kineske kompanije su najavile da će svoje pogone graditi kod Uba?

To je industrijska zona kod Uba i opština je dala 132 hektara da pet ili šest kineskih kompanija tu grade fabrike. Oni smatraju da će zaposliti 10.000 ljudi, ali  verujem da će 60 odsto radnika biti naši građani.

Neki se čude što se Srbija opredelila za saradnju sa Kinom, iako ekonomska logika nalaže da privlačite novac sa mesta gde ga ima?

Niko nema tu količinu novca za investiranje kao Kina. Da se razumemo, pojedini projekti koje radimo sa Kinom neće biti odmah  isplativi, i to je uobičajeno za projekte koji su u prvom redu strateški, više nego samo profitabilni. Ako ulažete novac i morate da čekate isplativost, onda morate da budete mnogo finansijski jaki da biste to izdržali, a Evropa to trenutno ne može, kao i nijedna druga država.

Da li je Kina još poželjniji partner ako se zna da ovde ne dolazi ni sa kakvim negativnim bagažom, da Beogradu nikada nije uvodila sankcije i nije tražila, kao Rusija, da joj se po damping ceni proda NIS zarad podrške oko Kosova ili „Južnog toka”?

Apsolutno je tako. U poslu nema ljubavi i prijateljstva i ja to uvek ističem, ali je činjenica da Srbija sa Kinom ima bolji odnos nego što ga imaju mnoge druge države.

Kako na ovo gleda EU?

EU na nas nije vršila nikakav pritisak zbog saradnje sa Kinom. Bilo je više insistiranja kada smo radili sa Rusima jer je EU govorila da moramo da poštujemo treći energetski paket i da ćemo u suprotnom imati problema sa izgradnjom „Južnog toka”. Kada smo dogovarali TE „Kostolac”, kineska strana prihvatila je da ispoštuje sva pravila EU i zato nema načina da Brisel kaže da nešto nije urađeno po evropskim standardima. Osim toga, i EU sarađuje sa Kinom, kineske investicije su po celoj Evropi. Vremena se menjaju, veliki novac je potreban za velike projekte – a on dolazi iz Kine. Uostalom, svako želi dobar koridor.

Jelena Stevanović

objavljeno: 20.12.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Politika...