Izvor: Večernje novosti, 19.Jul.2015, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rat za hramove Ukrajine

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKARAT za pravoslavne hramove u Ukrajini se nastavlja bez obzira na to što se sve više govori o miru. Nije pomogao ni nedavni javni apel pape Franje koji je još jednom pozvao hrišćane da ne ratuju međusobno. Silom su zauzete i otete čak 23 crkve koje su do rata pripadale Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi moskovskog patrijarhata, dakle potčinjavale su se ruskom patrijarhu Kirilu. Primera radi, u februaru je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otet Mihajlovski hram u Rovenskoj oblasti, a kasnije je to isto napravljeno uz učešće Desnog sektora u Čerkaskoj oblasti. Prvog marta u Rovenskoj oblasti su pijani ljudi ne samo zauzeli crkvu već su i istukli vernike koji su pokušali da im se suprotstave. Konkurentska, takođe pravoslavna, crkva koja sebe naziva kijevskim patrijarhatom ne skriva nameru da otera sveštenike koji se i dalje potčinjavaju patrijarhu Kirilu. Nasilje se nastavlja, a vernici ne mogu da normalno idu na bogosluženje jer ih maltretiraju novopečene patriote koji po svaku cenu žele da se odvoje od svega što ima veze sa Rusijom. Zbog sve češćih sukoba oglasio se ponovo ovih dana Sinod pravoslavne crkve Rusije koji upozorava ukrajinske vlasti da je nedopustivo nasilje i sukobi različitih crkava. Sinod poziva da se zaustave sukobi jer oni još više dele Ukrajinu kojoj je u ovom trenutku potreban mir i jedinstvo građana. Očigledno je da samoproglašenog ukrajinskog patrijarha 86-godišnjeg Filareta (Denisenka) nema ko da urazumi i vlasti u Kijevu mu sve tolerišu. On je šokirao ne samo vernike nego i obične građane izjavom da nije greh ubijanje “separatista” i onih koji ih podržavaju u Donbasu. Po Filaretu to nije kršenje Božje zapovesti “ne ubij”. Umesto da kao sveštenik poziva na obustavu pucanja i uspostavljanje poverenja, Filaret je za vreme propovedi kazao da se koren zla nalazi kod ljudi koji žive u Donbasu kao i kod onih u Moskvi. Taj samoproglašeni patrijarh se pretvorio u radikalnog političara-demografa koji sada dokazuje kako je laž da su Rusi živeli vekovima na Donbasu jer je to po njemu oduvek ukrajinska zemlja. - Idite u sela Donjecke i Luganske oblasti, pa ćete videti da tamo žive Ukrajinci. A separatisti su ljudi koji su došli iz Rusije i drugih krajeva bivšeg SSSR - kaže Filaret, iako bi morao da zna da je istočna Ukrajina izmešana. Mnogo je mešanih brakova, a npr. predsedniku Donjecke republike Aleksandru Zaharčenku, otac je Ukrajinac, a majka Ruskinja. Neshvatljivo je da čovek koji hoće da bude patrijarh pravoslavne crkve Ukrajine prebrojava krvna zrnca stanovnika u Donbasu. Dopisniku “Novosti” su kazali u Moskovskoj patrijaršiji da je do kraja decembra 2014. u Donjeckoj i Luganskoj oblasti uništeno devet hramova, a 77 je oštećeno. * Jedino krov i krst su preostali posle bombardovanja Od januara do kraja marta oštećeno je više crkava. U Donjecku od granata ukrajinske vojske postradao je Blagovešćenski hram Kujbiševskog rejona. U Avdejevci u Donjeckoj oblasti oštećena je Crkva Marije Magdalene kao i dve kapele. U Luganskoj oblasti u mestu Teplogorsk pogođen je Hram Svetoduhovski, dok je u gradu Stahanov u Luganskoj oblasti razrušena Skorbjaščenska kapela. Uništena i je i Troicka crkva takođe u Luganskoj oblasti. Od artiljerijskih granata do decembra 2014. poginula su trojica sveštenika. Ukrajinski dobrovoljački bataljoni u kojima se okrutnošću ističu pristalice Desnog sektora, decembra prošle godine opljačkali su ženski Iverski manastir u mestu Peski. Odneli su sve što su smatrali da je vredno, pa čak i mobilne telefone monahinja. I vojnici bataljona Ajdar su se proslavili pljačkom hrama i vernika u selu Trjohizbenka. Desetine sveštenika je moralo da pobegne iz Ukrajine.NEĆE TUĐE CRKVE Za razliku od samoproglašenog patrijarha Filareta i drugih raskolnika, Ukrajinska pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata ne želi da uzima tuđe hramove u Donbasu. Primera radi, kad su 2014. u gradu Antracit pobunjenici zauzeli zgrade baptista i predlagali luganskom mitropolitu Mitrofanu da ih uzme on je odbio rekavši da mu takvi pokloni nisu potrebni. Ali osim u Donbasu gde se ratovalo i gde se još ponegde puca pritisak na sveštenstvo i vernike koji su ostali lojalni Moskovskom patrijarhatu se i dalje pravi u Volinskoj, Rovenskoj, Ternopoljskoj, Černovickoj, Lavovskoj i Čerkasoj oblasti. Raskolnici uz pomoć nacionalističkih bojovnika napadaju i osvajaju hramove i silom ih prevode pod rukovodstvo samoproglašene Kijevske patrijaršije. Na žalbe vernika i sveštenika tamošnja policija se pravi gluva. Umesto da smiruje strasti ukrajinski samozvani patrijarh Filaret sveštenike i vernike koji su ostali verni Moskovskom patrijarhatu naziva “petom kolonom” i optužuje ih da sarađuju sa okupatorima i doprinose separatizmu. Osim toga, šire glasine kako u hramovima moskovskog patrijarhata kriju oružje koje dele pobunjenicima u Donbasu, što je laž. U versku diskriminaciju su se uključile i vlasti pa je u Kijevu Gradski savet lišio Pravoslavnu crkvu moskovskog patrijarhata poreskih olakšica na nekretnine. Isto su napravili i u Trnopolju. Ukrajinska pravoslavna crkva lojalna Moskovskoj patrijaršiji ima oko 13.000 crkvenih opština što je više nego sve ostale konfesije. Osim toga, ona nastoji da bude neutralna u sadašnjem sukobu i ne želi da bude politički angažovana već propagira zaustavljanje krvoprolića i bratoubilačkog rata i stalno poziva na uspostavljanje dijaloga. Da bi se razumeo verski sukob u Ukrajini, treba znati da tamo postoje tri pravoslavne crkve. Do podele pravoslavaca u Ukrajini je došlo posle raspada SSSR-a i formiranja nezavisnih država. Najbrojnija je Ukrajinska pravoslavna crkva verna Moskovskoj patrijaršiji. Do sukoba u Ukrajini od svih pravoslavaca, čak 68 odsto je uz Moskovsku patrijaršiju. Poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve je mitropolit Onufrij Berezovski (71). Osim što svojim smatra moskovskog patrijarha i održava veze sa drugim crkvama preko Moskovske patrijaršije, sve ostale odluke Ukrajinska pravoslavna crkva (MP) donosi samostalno. Druga po veličini pravoslavna crkva pripada kijevskom patrijarhatu i nju predvodi samoproglašeni patrijarh Filaret, koji tvrdi da ima sedam miliona vernika. Treća pravoslavna crkva je autokefalna i ima 3,4 odsto ukupnog broja verskih opština. Čim je počeo sukob na istoku Ukrajine protiv domaćeg stanovništa koje je većinom pravoslavno, sa posebno velikom mržnjom ratovali su ukrajinski gardisti po veroispovesti grkokatolici (unijati). Ukrajinska vojska artiljerijom je gađala pravoslavne hramove, a ostrašćeni gardisti hapsili pravoslavne popove. Ko je pratio zbivanja na Majdanu u Kijevu seća se da su najratoborniji bili “aktivisti” koji su došli iz zapadnih delova Ukrajine, gde su u najvećem broju upravo grkokatolici i katolici. U tom delu Ukrajine je najjača tradicionalna netrpeljivost prema svemu što je rusko. Unijati imaju stare neraščišćene račune sa pravoslavcima. Staljin je deportovao mnoge zapadne Ukrajince u Sibir i druge krajeve Rusije zbog kolaboracije sa Nemcima. Njihove unijatske hramove Staljin je ili zatvarao ili ih vraćao pravoslavcima. Unijati su sačuvali pravoslavni obred, ali su priznali rimskog papu kao vrhovnog poglavara. Unijate predvodi arhiepiskop kijevsko-galicki Svjatoslav Ševčuk (45), školovan u Argentini, koji tvrdi da ima 4,3 miliona unijatskih vernika. Dolaskom novog poglavara 2011, grkokatolici su aktivnost sa zapada raširili i na centralni deo Ukrajine. Na zapadu Ukrajine živi i oko 900.000 katolika. PATRIJARH PO SVAKU CENU Ostareli ali još uvek preterano ambiciozni samoproglašeni patrijarh Filaret, odnosno Mihail Antonovič Denisenko (86) bio je 1990. jedan od kandidata (izabran je Aleksij) za patrijarha Ruske pravoslavne crkve. Samo godinu dana kasnije, čim se proglasila nezavisnost Ukrajine, Filaret je tražio da Ukrajinska pravoslavna crkva dobije autokefalnost, dakle potpuznu samostalnost. Ruska pravoslavna crkva isključila je Filareta iz svojih redova 1992. godine. Njegovu Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevskog patrijarhata nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu. To mu nije smetalo da 20. oktobra 1995. proglasi sebe kijevskim patrijarhom. Interesantno je da Filaret Denisenko nikada nije negirao da je svojevremeno sarađivao sa KGB, već je samo govorio i da su mnogi drugi sveštenici u sovjetsko vreme sarađivali sa tajnom policijom.

Nastavak na Večernje novosti...