Izvor: Blic, 14.Apr.2015, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rastu vojni izdaci u istočnoj Evropi

Konflikt u Ukrajini vodi ka značajnom naoružavanju baltičkih država, Ukrajine, Poljske i Rusije, pokazuje izveštaj stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI), prenosi danas bečki "Standard".

Usled konflikta na istoku zemlje vojni izdaci u Ukrajini su porasli za oko 23 odsto na 3,8 milijardi evra.

Pravi troškovi konflikta za sada se mogu teško proceniti. Većina izdataka namenjena je osoblju, a kupovina naoružanja u Ukrajini ima veoma malu ulogu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prema SIPRI polovina sredstava ide na penzije vojnih penzionera, a akcije paravojnih pograničnih jedinica i trupa Ministarstva unutrašnjih poslova su uračunati u vojne izdatke.

Zanimljiv je podatak da je na rang listi zemalja sa najvećim proastom vojnih izdataka, koju je SIPRI sačinio, na drugom mestu Crna Gora. U Crnoj Gori su, prema SIPRI, vojni izdaci porasli u periodu 2013.-2014. za 19,14 odsto.

Takođe i susedne države Ukrajine su povećale vojne izdatke. Tako je Poljska dospela na treće mesto zemalja sa najvećim rastom vojnih izdataka, pošto je rast iznosio 12,86 odsto. U Poljskoj se rast vojnih izdataka objašnjava modernizacijom armije, koja se sprovodi u sklopu desetogodišnjeg programa do 2022.godine.

Poljska se trudi i da ispuni NATO ciljeve po pitanju vojnih izdataka od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Za 2015. je zbog toga, kao reakcija na ukrajinsku krizu, predviđen dalji rast izdataka za 20 odsto.

I Rusija se, prema nalazima SIPRI, dodatno naoružava. Već pre ukrajinske krize planirani program predviđa obnovu 70 odsto sistema naoružavanja do 2020. godine. Rusija je već od kraja 90-tih neprestano povećavala vojne izdatke, a posebno prisustvo NATO na ruskim granicama se smatra pretnjom.

Na listi zemalja sa najvećim rastom vojnih izdataka u periodu od 2013.-2014. Rusija je dospela svega na peto mesto, iza Malte (10,06 odsto) i Moldavije (9,27), sa rastom od 8,08 procenata.

Takođe, i male članice NATO iz baltičkog regiona - Letonija, Estonija i Litvanija - u okviru svojih napora da dostignu NATO ciljeve, imale su rast vojnih izdataka.

I ove države zbog ukrajinske krize planiraju dalje povećanja vojnog budžeta u tekućoj godini.

Inače Litvanija sa rastom vojnih izdataka u visini od 5,95 odsto za period 2013 - 2014 našla se na sedmoj poziciji rang liste SIPRI.

Prema SIPRI Litvaniji predstoji drastično povećanje vojnog budžeta, koji bi u poređenju sa prošlom godinom, trebalo da se poveća za čak 50 odsto. Iza nje su Švedska (5,93), Estonija (5,53) i Letonija (4,89).

Na drugoj strani većina zapadnoevropskih zemalja smanjila je proteklih godina vojne izdatke, kao odgovor na ekonomsku krizu i sprovođenje mera štednje.

Ukrajinska kriza, međutim, dovela je do promene kursa, te su u ovoj godini predviđene manja smanjenja vojnih izdataka.

Širom sveta, prema izveštaju SIPRI, vojni izdaci su iznosili oko 1,7 biliona evra, od čega 34 odsto otpada na SAD, 12 odsto na Kinu i 4,8 odsto na Rusiju.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Blic...