Izvor: Vesti-online.com, 15.Apr.2015, 06:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oružje "ždere" budžete

Konflikt u Ukrajini vodi značajnom naoružavanju baltičkih država, same Ukrajine, ali i Poljske i Rusije, pokazuje izveštaj stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI), a prenosi bečki "Standard".

Usled konflikta na istoku zemlje vojni izdaci u Ukrajini su porasli za oko 23 odsto, na 3,8 milijardi evra. Pravi troškovi ratovanja, piše bečki dnevnik, za sada se teško mogu proceniti. Većina izdataka namenjena >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je osoblju, a kupovina naoružanja u Ukrajini ima veoma malu udeo u budžetu.

Prema institutu SIPRI, polovina sredstava u Ukrajini ide na izdržavanje vojnih penzionera, a akcije paravojnih pograničnih jedinica i trupa Ministarstva unutrašnjih poslova su takođe uračunate u vojne izdatke.

Zanimljiv je podatak da je na rang-listi zemalja s najvećim porastom vojnih izdataka koju je SIPRI sačinio na drugom mestu Crna Gora.

U Crnoj Gori su, prema SIPRI, vojni izdaci u periodu 2013 - 2014. godina porasli za 19,14 odsto.

I susedne države Ukrajine su značajno povećale vojne izdatke.

Tako je Poljska dospela na treće mesto zemalja s najvećim rastom vojnih izdataka pošto je rast iznosio 12,86 odsto. Varšava se trudi i da ispuni NATO ciljeve po pitanju vojnih izdataka - dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Za 2015. predviđen je dalji rast izdataka za 20 odsto.

Pri tom su i patuljaste članice NATO iz baltičkog regiona (Letonija, Estonija i Litvanija), u okviru svojih napora da dostignu ciljeve zapadne vojne alijanse, imale rast izdvajanja za vojsku. Zbog ukrajinske krize, sve one planiraju dalja povećanja vojnog budžeta već u ovoj godini. Pri tom se Litvanija, s rastom vojnih izdataka u visini od 5,95 odsto za period 2013 - 2014, našla na sedmoj poziciji rang-liste instituta SIPRI.

Crna Gora slala oružje u Ukrajinu?

Ukrajini stiže oružje iz 11 država EU

Rumunija ojačava vojsku zbog straha od Rusije

SAD spremne da investiraju u vojnu industriju Ukrajine

Prema navodima švedskog instituta, Litvaniji tek predstoji drastično povećanje vojnog budžeta, koji bi u poređenju s prošlom godinom trebalo da se poveća za čak 50 odsto!

Širom sveta, prema izveštaju SIPRI, vojni izdaci su iznosili oko 1,7 biliona evra, od čega 34 odsto otpada na SAD, 12 odsto na Kinu i 4,8 odsto na Rusiju.

I Rusija se ubrzano naoružava. Još pre izbijanja ukrajinske krize, planirani program modernizacije armije predviđao je obnovu 70 odsto sistema naoružavanja do 2020. godine. Moskva je već od kraja 90-ih neprestano povećavala vojne izdatke, a na to sada utiče prisustvo NATO snaga na ruskim granicama koje se smatra pretnjom.

Nastavak na Vesti-online.com...