Izvor: Politika, 25.Nov.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinovi manevri na svetskoj sceni
Pokušajem uticaja na Iran i Evropu ruski predsednik namerava da osvoji ravnopravnu pregovaračku poziciju u ukrajinskoj krizi
Dok sankcije zbog ukrajinske krize zadaju velike udarce privredi i ekonomiji Rusije, trenutno stanje u međunarodnim odnosima omogućava ruskoj diplomatiji manevar iz kojeg Moskva crpi kapital za koliko-toliko ravnopravnu pregovaračku poziciju. Nakon odlaganja roka za dogovor sa Iranom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko nuklearnog arsenala Vladimir Putin se pominje kao neko ko bi mogao da utiče na zvanični Teheran, a dokumenta koja objavljuju nemački mediji ukazuju da se ruski predsednik ne odriče ni pokušaja uticaja na evropsku politiku.
Agencije prenose da Putin planira da telefonom pozove iranskog predsednika Hasana Ruhanija kako bi razgovarali o nuklearnim pregovorima koje stalne članice Saveta bezbednosti i Nemačka (P5 + 1) vode sa Iranom.
Ovakav potez, gde bi prema nekim procenama Putinove ubeđivačke sposobnosti mogle da odigraju važnu ulogu, najavio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov za vreme sastanka sa iranskim kolegom Džavadom Zarifom.
„Putin planira da razgovara sa Ruhanijem, a naše vlade su u kontaktu”, rekao je Lavrov Zarifu u Beču, prenosi novoformirani ruski medijski servis Sputnjik.
Dogovor Irana i međunarodne „šestorke” je zapao u ćorsokak zbog nespremnosti i jedne i druge strane da prva pristane na ustupke.
Uloga koju bi ruski predsednik eventualno mogao da odigra u pregovorima sa Teheranom, ne znači da je to jedini međunarodni front na kojem Kremlj pokušava da uprkos sankcijama osnaži svoj uticaj. Posle prošlonedeljnih napisa u nemačkoj štampi o planovima Moskve za prodor na Balkan, serijal je nastavljen i juče pisanjem tabloida „Bild”. List navodi da bi nemačka partija evroskeptika Alternativa za Nemačku (AFD) mogla da postane najvažniji partner ruskog predsednika Putina u naumu da obezbedi više uticaja u Evropi.
„Putin – novi vođa međunarodnog konzervativizma”, naslov je jedne moskovske strategije, saznaje „Bild” u sigurnosnim krugovima i krugovima bliskim Kremlju, a prenosi Tanjug.
Tabloid piše da je cilj šefa ruske države da utiče na politiku centralnih zemalja Evropske unije, Nemačke i Francuske, kao i zemalja južne Evrope. Osnovnu tačku u toj strategiji preuzimanja uticaja predstavljaju poslovi sa zlatom, uz pomoć kojih se, kako se navodi u tekstu, finansira stranka AFD.
„Kremlj bi preko AFD-a mogao da kupuje zlato ili da AFD-u omogući povoljniji pristup zlatu”, navodi se u analizi „Putinovih planova”, piše tabloid.
Osim toga, banke bi mogle da ponude kredite AFD-u kao u Francuskoj, gde je jedna moskovska banka obezbedila devet miliona evra za ekstremno desni Nacionalni front.
AFD je juče demantovala navode o finansijskim i strateškim aranžmanima sa Rusima.
Kada je reč o AFD-u, koji je u martu prošle godine imao oko 4.500 članova, a sada više od 20.000 i koji je u ovoj godini na evropskim i nekoliko pokrajinskih izbora zabeležio veliki uspeh, analitičari kažu da partija prikuplja glasove, pre svega, na temi Evrope i imigranata.
Ovoj partiji se prebacuje opasna igra koketiranja sa nostalgijom, „lovljenje” simpatizera među desničarima, populizam, prikupljanje političkih poena na pogrešnim temama… AFD je osnovan prošlog proleća i muškarci čine 86 odsto njegovog članstva.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, najstariji član vlade i jedini koji se od pada Berlinskog zida do danas neprekidno nalazi na raznim funkcijama, kritikovao je ponovo AFD i rekao da je ta partija „bruka za Nemačku” i da propagira mržnju prema strancima.
„Ona (partija) se meni ne dopada, a ni ja njoj”, rekao je Šojble pre nekoliko dana.
Šojble je još u septembru uporedio AFD sa ekstremno desnim republikancima, koji su devedesetih godina bili popularni, a šef partije je odbacio ministrove kritike kao nešto što je ispod svakog nivoa.
Kada je reč o AFD-u koji se, između ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, partiji se prebacuje, takođe, da u svojim redovima ima veliki broj ekstremnih desničara.
D. Vukotić
objavljeno: 25.11.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini, Vladimir Putin
