Izvor: Danas, 22.Jan.2015, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinova sklonost ka pobedi
Pošto je Rusija prošlog leta napala Krim, Zapad se oslanja na strategiju ekonomskih sankcija i međunarodne izolacije da natera Kremlj da povuče podršku koju pruža pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Ali niz diplomatskih uspeha ruskog predsednika Vladimira Putina, naročito u odnosima sa Iranom, Severnom Korejom i Pakistanom, gotovo da poništava efikasnost te >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << strategije.
Putina su učesnici samita G-20 novembra 2014. u Brizbejnu izbegavali, pri čemu su ga australijski domaćini i zapadni lideri kritikovali na bilateralnim sastancima zbog povrede ukrajinskog suvereniteta i stvaranja razdora u odnosu sa zapadnim partnerima. Putin je sa samita otišao ranije, rekavši da zapadne sankcije više štete evropskim ekonomijama nego Rusiji.
Ali Putin je nastavio da pokreće velike inicijative sa zemljama od vitalnog bezbednosnog značaja za Zapad, povećavajući diplomatski uticaj Rusije i svoju vrednost za svog najvažnijeg, ali ipak pritvornog partnera Kinu. Kako je Putin rekao u jednom intervjuu, njegova vlada posvećena je obezbeđivanju garancija da Rusija ne postane međunarodno izolovana iza nove "gvozdene zavese".
Kremlj je sa Iranom osnovao zajedničku banku koja će ruskim kompanijama omogućiti da prošire bilateralnu trgovinu, a da pri tome ne koriste zapadne valute ili ne brinu zbog zapadnih finansijskih sankcija. Bilateralna saradnja u domenu bezbednosti takođe je napredovala, a ruska mornarica je održala trodnevne vojne vežbe s iranskom Kaspijskom flotom. Dosadašnji napori da se oslabe odnosi Rusije i Irana, da ne spominjemo drugog bliskoistočnog saveznika Siriju, stalno se završavaju neuspehom. Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je rekao da je inicijativa koju su povele SAD protiv Islamske države manjkava, jer ne uključuje Iran i Siriju. Štaviše, Rusija je potpisala sporazum koji će obezbediti garancije da će njene firme i dalje biti dominantni strani akteri u iranskom civilnom nuklearno-energetskom sektoru, čak i ako nuklearni sporazum navede zapadne sile da ublaže sankcije Iranu. Prema uslovima sporazuma, Rusija će pomoći Iranu da izgradi još najmanje dva nuklearna reaktora - čak osam. Nove elektrane bile bi pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i koristio bi samo rusko nuklearno gorivo, koje bi se vraćalo u Rusiju radi sprečavanja Irana da razvija opasne nuklearne tehnologije.
Rusija je napredovala i u Severnoj Koreji. Putin je oprostio 90 odsto severnokorejskog duga od 11 milijardi dolara iz sovjetske ere i saopštio da preostalih milijardu dolara može da se iskoristi kao deo programa "dug za pomoć". To je otvorilo put novim projektima razvoja i povećalo bilateralne i regionalne investicije. Ruske firme planiraju da pomognu da se ponovo izgradi severnokorejska železnica, u zamenu za pristup mineralnim resursima u zemlji. Rusija je prošle godine ugostila više lidera Severne Koreje od bilo koje druge zemlje. Zapravo, ruski zvaničnici nagoveštavaju da je Putin spreman da postane prvi šef države koji se sastao s Kimom.
Sergej Šojgu je prvi ruski ministar odbrane koji je posetio Pakistan od 1969. Tokom svog boravka u Islamabadu Šojgu i pakistanski premijer potpisali su sporazum bez presedana koji bi mogao da uspostavi okvire za zajedničke vojne vežbe, recipročne posete i dijalog o regionalnim pitanjima. Kremlj je ublažio svoje protivljenje punom članstvu Pakistana u Šangajskoj organizaciji za saradnju. A ruska vlada je pristala da proda Pakistanu čak 20 helikoptera radi borbe protiv terorizma i krijumčarenja droge.
Sve to bi moglo da poveća uticaj Rusije na Kinu, koja ima interes u jačanju uticaja na Iran, Severnu Koreju i Pakistan, ali neprimetno teži da iskorišćava rusku izolaciju. Rusko ogromno bogatstvo prirodnim gasom se takođe dopada Kini, koja se izborila za sporazum o snabdevanju gasom od 400 milijardi dolara na trideset godina. Pošto je ključnim regionalnim akterima dala alternative za popuštanje pod pritiskom SAD, kada je reč o pitanjima poput neširenja nuklearnog naoružanja i borbe protiv terorizma, Rusija je znatno iskomplikovala američke diplomatske napore. Iako Putin nije odstupio od međunarodnog konsenzusa kada je reč o ovim pitanjima, mogao bi da osujeti napredak da bi naterao SAD da promene svoju politiku ka Ukrajini, Siriji i drugim zemljama. Zato bi opasna globalna bezbednosna situacija mogla bi da postane još opasnija.
*Autor je visoki saradnik i direktor Centra za političko-vojne analize na Institutu Hadson
Copyright: Project Syndicate, 2015. www.project-syndicate.org
