Izvor: Politika, 12.Nov.2014, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin optužen za aboliranje nacizma
Kako se Vladimir Putin našao u apsurdnoj situaciji da, kao predsednik zemlje koja je slomila kičmu Trećem rajhu, bude optužen za koketiranje sa nacizmom
Ukrajinska kriza je pokazala da je protivnika najlakše diskvalifikovati ako ga optužite zbog koketiranja sa nasleđem nacizma. Ruskog predsednika Vladimira Putina u kratkom vremenskom intervalu cela plejada javnih ličnosti na Zapadu – od opskurnog filozofa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bernara Anrija Levija do Hilari Klinton i princa Čarlsa – poredila je sa Adolfom Hitlerom. Sada ga optužuju za simpatije prema Trećem rajhu jer je prošle sedmice izjavio da pakt nacističkog režima i sovjetskih komunista iz avgusta 1939 – nije bio toliko loš.
Opaska ruskog predsednika o sporazumu o nenapadanju koji su potpisali tadašnji šefovi diplomatija dve zemlje Vjačeslav Molotov i Joakim fon Ribentrop otvorila je prostor za selektivno citiranje njegovih reči. Poljski predsednik Bronjislav Komorovski juče je optužio Putina za „bolesno tumačenje” istorije. Primedbu ruskog predsednika da je Poljska učestvovala u rasparčavanju Čehoslovačke Komorovski je iskoristio kako bi upozorio da bi po takvom bolesnom tumačenju i Sovjetski Savez zaslužio Hitlerov napad 1941. godine i stradanja tokom Drugog svetskog rata.
„A onda je nastupila glad, došla je smrt, bio je Staljingrad i milioni ubijenih ljudskih bića. Dakle, to je bolestan način gledanja na istoriju“, poručio je poljski predsednik. Buru je u stvari izazvalo Putinovo gostovanje u Muzeju moderne ruske istorije gde je sa mladim istoričarima razgovarao o važnosti poznavanja i razumevanja istorije za sadašnji trenutak, ali su se dotakli i osetljivih pitanja poput različite interpretacije događaja iz prošlosti.
Do sporne izjave ruskog predsednika došlo je dok je odgovarao na opasku prisutnog istoričara kako je zabrinjavajuće što se u jednoj knjizi štampanoj u Engleskoj ne spominje uloga Sovjetskog Saveza od 1940. do 1941:
„U knjizi se apsolutno ne pominje veza između nemačkih vojnih planova protiv Britanije i činjenice da je Hitler istovremeno kovao plan o ratu sa Sovjetskim Savezom.“
Putin mu odgovara da, dokle god nema izvrtanja činjenica, ne vidi ništa sporno u tom što zapadni istoričar ne pominje Sovjetski Savez i nastavlja:
„Ali se u potpunosti slažem sa vama da je neophodno potpuno izučiti taj period. Zašto? Zbog toga što smo najpre imali takozvani Minhenski sporazum iz 1938. I šta se tu dešava? Slučajno, vaše kolege u zapadnim zemljama to zataškavaju. Verujem da je Čerčil privatno izjavio: ’Dobro, sad je rat neizbežan.’ Zato što bi povlađivanje agresoru, što je nacistička Nemačka bila, očigledno dovelo do vojnog konflikta. Trebalo bi napraviti dubinsku multilateralnu studiju o događajima uoči Drugog svetskog rata.“
Potpisivanjem Minhenskog sporazuma 1938. Velika Britanija i Francuska su ustupile Nemačkoj deo savezničke Čehoslovačke, takozvanu Sudetsku oblast, većinski naseljenu Nemcima. Vlada Čehoslovačke nije bila ni pozvana na konferenciju u Minhenu nego je o njenim rezultatima bila samo informisana.
Gostujući 2009. u Poljskoj Vladimir Putin (tada premijer) u poljskom listu „Gazeta viborča“ objavio je autorski tekst u kome je, kao za vreme sastanka sa istoričarima prošle nedelje, istakao da uzroke Drugog svetskog rata treba tražiti i u sporazumu kojim je Sudetska oblast u Čehoslovačkoj pripojena hitlerovskoj Nemačkoj. U istom tekstu Putin se izvinio Poljacima zbog zločina u Katinskoj šumi gde je 1940, po nalogu sovjetskih vlasti, pobijeno oko 15.000 poljskih građana, ali je i izrazio žaljenje zbog pakta Molotov–Ribentrop.
Pet godina kasnije o istom pitanju kaže: „Ne želim nikoga da krivim, ali ozbiljne studije bi trebalo da pokažu da su to bili spoljnopolitički metodi tog vremena. Sovjetski Savez je potpisao ugovor o nenapadanju sa Nemačkom. Ljudi kažu: ’Ah, to je loše.’ Ali šta je loše u tome ako Sovjetski Savez nije želeo da ratuje? Šta je tu toliko loše? Povrh toga, znajući da je rat neizbežan, Sovjetskom Savezu je očajnički trebalo vreme da modernizuje svoju vojsku.“
Putin dalje navodi da dokoličarska razmišljanja i ćaskanja na ovu temu možda imaju neku svrhu na političkom nivou kako bi se formiralo javno mnjenje, ali da se takvom pristupu mora suprotstaviti ozbiljno i dubinsko istraživanje.
Ruski predsednik u susretu sa istoričarima postavlja i pitanje aktivnosti nacističke Nemačke na Zapadnom i Istočnom frontu kao i broja žrtava u redovima saveznika.
„Samo (poređenje) brojnosti tenkova, artiljerije i avijacije na Istočnom i Zapadnom frontu odmah sve pojašnjava. Moramo da razgovaramo o tome, da stalno ponavljamo i da brojimo. Koliko ljudi je poginulo u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata? Koliko, 350.000? SAD su izgubile oko pola miliona, negde između 350.000 i pola miliona, to je to. To je ogroman broj i to je grozno, ali, vidite, to nije kao 25 miliona žrtava iz Sovjetskog Saveza. Moramo da pričamo o tome.“
Poziv na sagledavanje šire slike ne nailazi ipak na razumevanje pojedinih istoričara na Zapadu za koje je iz cele Putinove diskusije najvažniji njegov stav o paktu Molotov–Ribentrop, što tumače kao krunski dokaz teze o njegovoj totalitarnoj prirodi.
Najnoviji događaji pokazuju da je, po svoj prilici, posle Prvog na red došlo i sporenje oko činjenica o Drugom svetskom ratu. Za sada postoji saglasje oko nemoralnosti flertovanja sa nacizmom, ali na istom fonu ne deluje preterano uverljivo sve učestalije poređenje sa firerom predsednika zemlja koja je bila najzaslužnija za lomljenje kičme Trećem rajhu.
Dragan Vukotić
objavljeno: 12.11.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Hilari Klinton
