Izvor: Deutsche Welle, 14.Avg.2016, 06:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin neće rizikovati otvoreni rat
Da li Rusija želi da napadne Ukrajinu? Da povede otvoreni rat kako bi osvojila kopneni pojas do Krima? Ne, piše u svom komentaru Kristijan Tripe, dopisnik DW iz Kijeva. Dodaje da ruski predsednik Putin igra drugu igru.
Ruska ambasada u Kijevu je zapuštena, diplomate su otišli, samo su još čuvari tu. Nedavno je dolazak novog ruskog ambasadroa propao zato što je ukrajinska vlada odbila da mu da akreditiv. U Moskvi, opet, već mesecima nema ambasadora iz Kijeva. Trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nema diplomatskih odnosa između zemalja iako zvanično ti odnosi nisu prekinuti.
Pesimisti u prekidu diplomatskih odnosa i odbijanju razgovora vide znak za skori početak „velikog rata“. Indicija za to zaista ima još nekoliko. Tako se borbe na liniji razdvajanja na istoku iz nedelje u nedelju pooštravaju. Mirovni sporazum iz Minska je postao samo bezvredan krvavi komad papira. Posmatrači izveštavaju da se na front dovlači sve više teškog naoružanja. Vojni stručnjaci u Rusiji i zemljama NATO govore o kretanju ruskih jedinica u pograničnom području. Govori se o „pregrupisanju“ ili o „maršu“. Obe stvari zvuči preteće.
Kristijan Tripe je dopisnik DW u Kijevu
A onda još i ovo: ruska tajna služba FSB je navodno sprečila terorističku operaciju Ukrajinaca na poluostrvu Krimu; navodi se i da su smrtno stradala dvojica Rusa tokom te navodne ukrajinske agresije. Odmah je predsednik Rusije Vladimir Putin iz toga zaključio da se neće održati razgovori o Sporazumu iz Minska. Traži li Rusija samo još izgovor da bi krenula u akciju?
Zar nije i rat Rusije protiv Gruzije – pre tačno osam godina – takođe izbio u avgustu? Zar nisu i tada Olimpijske igre skrenule pažnju svetske javnosti? Zar ne deluje Zapad kao da je paralisan – Sjedinjene Američke Države u izbornoj borbi, Evropljani oslabljeni? Kad, ako ne sad? To pitanje bi mogli postavljati tvrdolinijaši u Kremlju i pustiti na volju svojoj ekspanzionističkoj mašti. Jer, s njihovog imperijalističkog gledišta, aneksija Krima i skrivena vojna podrška separatistima u Donbasu sigurno ne treba da budu poslednja reč.
Iz takvih nagađanja, činjenica o borbama u istočnoj Ukrajini i interpretacija vojnih manevara nastaje koktel sa ukusom ratnog straha. Mešavina nastala u Kremlju čiji smrad u Kijevu izaziva jezu, a u Briselu, Berlinu i Parizu mučninu. Jer Putin pomoću vojnih pretnji očigledno želi da postane gospodar svih procesa u kojima se odlučuje sudbina Ukrajine. Tu poziciju moći bi, međutim, rusko vođstvo moglo da izgubi ukoliko zarad jednog kopnenog pojasa u istočnoj Ukrajini rizikuje otvoreni rat. Ekonomske sankcije Zapada bi se verovatno još jednom pooštrile, a ruska privreda bi dalje slabila.
Tako da Rusija za sada ostaje tek pri pretnjama i bockanju. Ukrajina 24. avgusta slavi četvrt stoleća nezavisnosti od Moskve. Kremlje je već uspeo da tu feštu pokvari.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
