Izvor: Vostok.rs, 28.Jul.2014, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi svetski rat: lekcije istorije nisu naučene
28.07.2014. -
Pre sto godina započeo je Prvi svetski rat koji je doveo do najvećeg prekrajanja sveta u tom trenutku i izazvao desetine miliona ljudskih žrtava. Ipak još bukvalno godinu dana pre njega niko nije verovao u samu mogućnost ovakvog scenarija.
U Evropi se govorilo o prosvećenosti i sposobnosti dogovaranja o svim spornim pitanjima. Stvar je završena strašnom klanicom koju svet do tada još nije video. Neki istoričari i politikolozi smatraju da i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ukrajinska kriza, ako se vešto i zlonamerno iskoristi, može da postane prolog za masovne dramatične događaje. Sada ponovo sve zavisi od veštine Evrope da se dogovara, traži kompromis i da odvaja zrna od kukolja. Ipak zrna je uvek manje – to takođe ne treba zaboraviti.
Prvi svetski rat započeo je ubistvom hercega Ferdinanda i njegove supruge u Sarajevu. Između ostalog, ovaj akt još neko vreme nije nagoveštavao strašnu katastrofu. Hercega i suprugu su sahranili, pogrebne manifestacije su utihnule i činilo se da se sve smirilo. Ipak nekoliko nedelja kasnije zagrmeli su topovi, započeo je čudovišni svetski rat. I to nije bilo slučajno: jednostavno ubistvo je bilo okidač, smatra magistar istorije Andrej Marčukov:
- Početkom 20. veka političke i finansijsko-industrijske elite ključnih zemalja spremale su se za svetski rat. Šta više, svi su tome težili, kako zemlje Trojnog pakta, tako i zemlje Antante. Rusija je težila tome u manjoj meri nego Francuska, Egnleska i Nemačka. Ali svest da nagomilane protivrečnosti može da razreši samo rat, bila je jasna. Rat je bio za ove ljude šok, pošto je većina njih bila uverena u vladavinu razuma.
Politikolog Pavel Svjatenkov kaže kako je izgledala Ruska država pred Prvi svetski rat:
- Rusija se razvijala vrlo brzo. I bilo je jasno da ako ne započne rat 1914, već, na primer, 1924. godine, sve to će biti beskorisno. Rusija će toliko napredovati, neće biti moguće pobediti je. Upravo zato car Vilhelm Drugi je započeo rat. Sada se Rusija nalazi ne u najboljoj situaciji i teško je porediti je sa Ruskom carevinom. Ali, narvno, teorijski napadi na Rusiju mogu da postanu uzrok početka novog rata. Pri tome svi shvataju da su ulozi preveliki i rat će najverovatnije biti nuklearan. Zapadne zemlje se na to neće odlučiti. Ali one brižljivo imitiraju sve retoričke korake koji prethode početku rata.
Razume se, nuklearni rat niko ne želi, ali Zapad se vrlo nada da će oslabiti Rusiju pomoću veštog uvlačenja u konflikt sa Ukrajinom. I ulaže u to velike napore. Politika odvraćanja Moskve postaje ključni trend. Kijev se potčinjava zapadnim stratezima i ne predstavlja pravi faktor u toj rundi. Zato mnogo toga zavisi od ukrajinskog društva koje pre ili kasnije treba da shvati koliko su opasni i cinični manipulatori koji su ga osedlali i koji uz to ne poseduju političku samostalnost i elementarne moralne norme.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije
