Izvor: B92, 12.Mar.2014, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijavilo se 40.000 dobrovoljaca

Kijev -- Oko 40.000 dobrovoljaca se već prijavilo za Nacionalnu gardu, čije formiranje je predložio v.d. predsednika Ukrajine Oleksander Turčinov, saopštile nove vlasti.

Ovaj predlog predstavlja pokušaj prevazilaženja sadašnjeg stanja oružanih snaga, odnosno ogromnog zaostajanja Ukrajine i u naoružanju i u ljudstvu i u obučenosti za Rusijom, izveštava Rojters.

Ukrajinski parlament bi o prelogu Nacionalne garde trebalo da glasa sutra i najverovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je da će ga odobriti, pošto je do sada davao "zeleno svetlo" za sve predloge novog rukovodstva.

Predloženo je da Nacionalna garda ima 33.000 pripadnika, a u njenom delokrugu bi bilo da "održava javni red, štiti postrojenja kao što su nuklearne elektrane i da podrži ustavni poredak i obnovu aktivnosti državnih tela".

Sekretar ukrajinskog Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Andrij Parubij je već optimistički objavio kako će "od sutra snage samoodbrane i aktivisti s Majdana početi s obukom".

Predsednik Turčinov je u utorak izjavio kako je neadekvatno upravljanje vojskom pod Janukovičem učinilo da oružane snage moraju da se stvore "praktično ni iz čega".

Prema saopštenju vršioca dužnosti ministra odbrane, Ukrajina danas raspolaže sa svega 6.000 pešadinaca spremnih za borbu, prema više od 200.000 ruskih trupa na njenoj istočnoj granici.

Pokušaj u postsovjetskoj eri da se oforme ukrajinske snage nalik američkoj Nacionalnoj gardi je propao devedesetih godina, a njihovo ljudstvo je raspoređeno u druge vojne jedinice.

Ne veruju ni sada svi stručnjaci da će osnivanje Nacionalne garde biti korisno, navodi Rojters.

"Trenutno je glavni zadatak da se ojačaju vojne snage i obezbede sredstva za njihovo povećanje. Ovo nije najprikladnije vreme za osnivanje Nacionalne garde", smatra vojni analitičar Sergej Zgurec.

Oland Putinu: Referendum je nelegalan

Ministarski sastanak Francuske i Rusije, koji je Kremlj najavio za narednu sedmicu, zaviće od napretka na pitanju Ukrajine, saopštilo je danas francusko predsedništvo, nakon što je francuski predsednik Fransoa Oland kolegi Vladimiru Putinu poručio da bi pripajanje Krima Rusiji bilo "neprihvatljiva aneksija".

Do sastanka planiranog za 18. mart, kome treba da prisustvuju francuski ministri spoljnih poslova i odbrane, doći će "ukoliko bude napretka u slučaju Ukrajine", navodi se u saopštenju.

Savetnik Olanda je rekao da bi do sastanka u Moskvi moglo da dođe samo "ako nas ruskoj strani bude elemenata koji bi nas uverili u korisnost takvog sastanka", preneo je AFP.

Sastanak treba da se održi na osnovu rusko-francuskog sporazuma, po kome se od 2002. održavaju sastanci posvećeni bezbednosti, i to jedne godine u jednoj, a naredne u drugoj državi.

Saopštenje je usledilo pošto je francuski Oland u telefonskom razgovoru sa Putinom rekao da bi pripađanje Krima Rusiji predstavljalo "neprihvatljivu aneksiju" i zatražio od njega da učini sve da to spreči.

Oland je rekao Putinu da "referendum na Krimu zakazan za 16. mart za koji se pripreme odvijaju na netransparentan način, nema pravnu osnovu", saopštio je kabinet francuskog predsednika nakon telefonskog razgovora dva predsednika.

"Predsednik Oland je istakao da još uvek ima vremena da se izbegne besmislena i opasna eskalacija", dodaje se u saopštenju, koje je preneo Rojters.

Ranije danas su i lideri zemalja G7 i EU istakli da bi pripajanje Krima Rusiji predstavljalo kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinškog završnog akta i čitavog niza međunarodnih sporazuma koje je Rusija potpisala i da bi imalo teške posledice po jedinstvo i suverenitet svih drzava.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Nova Nacionalna garda pokušaj obnavljanja oružanih snaga