Izvor: Vostok.rs, 12.Jan.2015, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravobranioci: kriza u Ukrajini je najopasnija od vremena Jugoslavije
12.01.2015. -
Ukrajinska kriza predstavlja najozbiljniji i najopasniji izazov za evropsku bezbednost posle raspada Jugoslavije i serije etnopolitičkih sukoba na Balkanu, - do tog zaključka su došli saradnici Moskovskog biroa za ljudska prava.
U Moskovski biro za ljudska prava dostavljen je još jedan u nizu referata o situaciji u vezi s ljudskim pravima u Ukrajini. U dokumentu se sadrže podaci za period >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od sredine novembra do sredine decembra.
Pravobranioci su istakli da iako je oružani sukob na jugoistoku Ukrajine pred kraj godine počeo da jenjava, ne može se garantovati da pokušaj uspostavljanja krhkog primirja neće ponovo biti osujećen.
Ovaj događaj je obuhvatio najveći sukob između Rusije i Zapada od završetka hladnog rata, rusko-ukrajinske protivrečnosti zbog Krima i jugoistočnih oblasti Ukrajine, kao i transformaciju ukrajinskog državnog projekta u pravcu formiranja krućih kontura nacionalnog identiteta. Oko Ukrajine su se sukobili interesi ključnih aktera kao što su Rusija, EU i SAD. To je uslovilo podizanje, u suštini krize unutar jedne države na regionalni i globalni nivo, – kaže se u referatu.
U uslovima slabijeg intenziteta borbi u decembru pojavljuju se mogućnosti za pregovarački proces, ali zasad „deeskalacija oružanog sukoba nije praćena značajnim diplomatskim pomakom,“ ističe se u referatu.
Kijev koji uživa podršku Zapada nema dodatne stimulanse za pronalaženje mirnog rešenja, smatraju pravobranioci. Osim toga, ne razmatraju se pitanja statusa istočnih oblasti Ukrajine – a bez toga primirje neće biti stabilno, smatra se u Moskovskom birou za ljudska prava.
Jednu od najvažnijih posledica ukrajinske krize, kako sledi iz referata, predstavljaju masovna kršenja ljudskih prava u centru Evrope. „Segregacija predstavlja glavni pojam novog ukrajinskog nacionalno-državnog projekta, koji nipošto ne odgovara, ni principima demokratije, ni evropskim vrednostima,“ – kaže se u referatu.
Pravobranioci se pozivaju na podatke Uprave Vrhovnog komesara UN za ljudska prava, Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF. Po njihovim informacijama, u toku konflikta poginulo je 4.634 ljudi, ranjeno je 10.243 ljudi. Broj izbeglica koje su napustile jugoistočne regione zemlje od aprila do početka decembra premašio je milion ljudi, a 2,5 miliona ostaje u krajevima u kojima se vode borbena dejstva.
Pravobranioci su podsetili da je po izveštaju međunarodne granice „Reporteri bez granica“ Ukrajina 2014. godine postala svetski lider po broju kidnapovanih i uhapšenih novinara, prestigavši Libiju, Siriju, Irak i Egipat. U toku ove godine u Ukrajini su kidnapovana 33 novinara, a 47 novinara je uhapšeno.
Pravobranioci smatraju da je za regulisanje situacije na istoku Ukrajine potreban nastavak sveobuhvatnog diplomatskog dijaloga. Pritom, ako trenutno nije moguće razmatranje statusa Donbasa, akcenat treba da bude na rešavanju humanitarnih problema, uvereni su u Moskvoskom birou. Ovakve funkcije bi mogao da preuzme OEBS, smatraju pravobranioci.
Osim toga, informacije o problemima regiona i stav predstavnika Donbasa treba da postanu poznatiji stranom auditorijumu – oni se sad uglavnom doživljavaju kao izvesna dopuna ruske spoljne politike, smatraju saradnici Moskovskog biroa za ljudska prava.
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: REUTERS/Maxim Shemetov
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
