Izvor: B92, 08.Feb.2015, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa za mir u Ukrajini?
Mirovni plan koji su sastavile Francuska i Nemačka jedna je od poslednjih šansi za okončanje sukoba u istočnoj Ukrajini, rekao je Fransoa Oland.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da je neizvesno da li će plan uspeti, ali je dodala da vredi pokušati.
Predsednik Francuske Fransoa Oland je rekao da plan uključuje demilitizovanu zonu od 50 do 70 kilometara oko trenutnog bojnog polja. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U pokušaju da reše sukob između trupa ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika, Merkelova i Oland će u nedelju razgovarati telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.
Rusija je optužena da naoružava pobunjenika na istoku Ukrajine, ali Moskva poriče takve tvrdnje.
O mirovnom planu se u javnosti i dalje malo zna, ali se pretpostavlja da se odnosi na pokušaj oživljavanja propalih pregovora u Minsku u septembru, kada je dogovoreno primirje koje je više puta prekršeno.
Ukrajinska kriza bila je i drugog dana 51. Minhenske konferencije, jedna od glavnih tema, a u centru pažnje svih izlagača bili su načini za rešavanje konflikta na istoku Ukrajine i njenog uticaja na perspektive bezbednosti u Evropi.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je SAD i EU za eskalaciju ukrajinske krize, naglasivši, pri tom, da je Rusija za mir.
Lavrov je rekao da bi razgovori ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda mogli pokrenuti nacionalni dijalog u Ukrajini.
"Svet se nalazi na prekretnici", rekao je Lavrov, komentarišući ekstremističke tendencije u svetu i nedostatak adekvatne međunarodne "sigurnosne arhitekture".
Moskva je spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR, LNR), rekao je Lavrov.
"Ukrajinske kolege ne treba da se nadaju da će bezrezervna podrška, koju dobijaju sa strane, rešiti sve probleme", rekao je Lavrov.
Američki potpredsednik Džozef Bajden je optužio Rusiji da ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a Vladimira Putina da ne poštuje obećanja i ima direktan uticaj na istočnu Ukrajinu.
Optužujući Putina da zbog njega svet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rešenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila.
On je, takođe, najavio da će budući sporazumi sa Rusijom zavisiti od postupaka te zemlje.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je, u kontekstu ukrajinske krize, upozorio na opasnost podele Evrope i zahtevao, kako od Rusije, tako i od Ukrajine primenu sporazuma iz Minska.
"Ako sada izaberemo pogrešan put onda se može dogoditi da nam budu potrebne ne godine, već decenije da počistimo krhotine pogrešne politike i pogrešnog puta", rekao je Štajnmajer.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je na konferenciji u Minhenu naglasio pravo svoje zemlje na samoodbranu i zahtevao hitnu obustavu vatre.
On je rekao da Ukrajina neće priznati "navodne izbore" u Donjecku i zatražio oslobođenje ukrajinskih vojnika, uhapšenih u borbama.
Porošenko je upozorio da ne može biti prelaznih rešenja za ukrajinsku krizu i naglasio evropsku orijentaciju svoje zemlje.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da treba da učinimo sve da nađemo način i to svim sredstvima da se uspostavi mir, "to je preduslov, a posle možemo da krenemo sa razgovorima".
Vučić je naglasio da moramo sačuvati živote ljudi na svim stranama, a da će Srbija kao predsedavajući OEBS učiniti najbolje s partnerima Švajcarskom i Nemačkom da se to i ostvari, jer, dodao je, u Srbiji najbolje znamo šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi.
Postojanje evropske perspektive i istorijsko iskustvo su bili dovoljni zemljama zapadnog Balkana da shvate da moraju da traže miroljubivo rešenje postojećih konflikata, a po pitanju zamrznutih konflikata ne postoji dovoljna politička volja za solucijom, ocena je učesnika debate o "zamrznutim konfliktima" Bezbednosne konferencije u Minhenu.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je izrazila uverenje da zamrznuti konflikti neće imati negativan uticaj na stabilnost na zapadnom Balkanu, istakavši da su zemlje regiona naučile svoju lekciju, stravičnim iskustvima 1990-tih godina.
U Minhenu je demonstriralo oko hiljadu protivnika globalizacije i međunarodne konferencije o bezbednosti, uzvikujući i parole protiv NATO.
Ovogodišnje demonstracije održavaju se pod motom "Nema mira sa NATO", a organizatori iz redova levičarskih organizacija i sindikata, ocenjuju da će do završetka međunarodne konferencije o bezbednosti, najavljenog za nedelju, demonstrirati oko 3.000 ljudi.
Na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti prvi put se sa novim generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom sastao Lavrov.
Stoltenberg je prebacio Rusiji odgovornost za situaciju u Ukrajini, a njih dvojica su se saglasili u tome da su njihove procene o situaciji u istočnoj Ukrajini jako različite.
Stoltenberg je Lavrovu rekao da su koraci NATO na istočnim granicama alijanse preduzeti isključivo iz odbrambenih razloga.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
