Izvor: Politika, 04.Feb.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi američki pogled na vlast u Kijevu
Konzervativni američki časopis piše o zabrinjavajućem ponašanju ukrajinskih vlasti koje je Vašington dosad po pravilu ignorisao
Od samog početka krize u Ukrajini optužujuće strelice koje su iz Moskve odapinjane na račun nove vlasti u Kijevu u uticajnim zapadnim krugovima su uglavnom odbacivane kao providna ruska propaganda. Do izuzetka od opšteprihvaćene priče došlo je pre nekoliko dana na prilično neočekivanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << adresi – u uglednom američkom časopisu „Nešenel interest”. Bez iluzija da će članak u listu konzervativne orijentacije značajno opredeliti odlučivanje o sukobu, nabrajanje nedostataka ukrajinske vlasti, na koje je Vašington dosad zatvarao oči, ipak bi moglo da posluži za drugačije doživljavanje ukrajinske krize.
„Nešenel interest” podseća na naučnu konferenciju „Ukrajina: Razmišljajmo zajedno” koju su u maju prošle godine u Kijevu organizovali Leon Vizelter, urednik književne sekcije magazina „Nju ripablik”, i žestoki kritičar Rusije, profesor sa Jejla, Timoti Snajder. Ideja konferencije, na kojoj su između ostalih govorili Bernar-Anri Levi i Bernar Kušner, bila je da se još jednom ponovi neophodnost zapadne pomoći Ukrajini kojoj preti opasnost od Vladimira Putina, u čijem delovanju prepoznaju klice fašizma.
Događaji koji su u međuvremenu usledili pokazali su da je „čak i establišment u Vašingtonu počeo da oseća neprijatnost zbog akcija svojih novih ukrajinskih klijenata”, kako to definiše „Nešenel interest”.
Časopis podseća na septembarski izveštaj radija Slobodna Evropa o tome da je ukrajinsko ministarstvo odbrane formiralo „specijalnu službu” čija će funkcija biti „da se otarasi ruske pete kolone unutar ukrajinskih oružanih snaga”. Ukrajinski ministar odbrane Valerij Geletej je izjavio da će nova služba biti zasnovana na tekovinama staljinističkog SMERŠ-a (Specijalni metodi za otkrivanje špijuna) koji je svojevremeno u gulage otpremio 600.000 sovjetskih ratnih zarobljenika.
Pedantno beležeći aktivnosti kijevskih vlasti, „Nešenel interest” navodi da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao dekret kojim se 14. oktobar proglašava Danom branitelja Ukrajine. Time se odaje pošta pripadnicima Ukrajinskih ustaničkih odreda (UPA), koji su, prema navodima britanske istoričarke Halik Kočanski, tesno sarađivali u zločinima nacističkih okupatora. Samo u noći između 11. i 12. jula 1943. ubili su gotovo 10.000 Poljaka.
„Odredi UPA se nisu zadovoljni samo pukim ubijanjem, nego bi svoje žrtve najpre mučili, a posle egzekucije bi skrnavili njihova tela”, navodi Kočanski.
Iako ovakve informacije nisu istorijska nepoznanica, „Nešenel interest” ukazuje da ne predstavljaju nikakav problem za Porošenka koji na „Tviteru” piše da su ovi odredi „primer ukrajinskog herojstva i patriotizma”.
Podseća se i na marš hiljada ukrajinskih nacionalista u znak obeležavanja dana rođenja Stjepana Bandere, o čijem liku i delu i danas ne postoji saglasnost u celoj Ukrajini. Na zapadu zemlje ga smatraju herojem i borcem za oslobođenje domovine od sovjetske i nemačke okupacije, dok ga na istoku nazivaju izdajnikom i kolaboracionistom koji je naređivao da se puca u leđa sovjetskim vojnicima koji su ratovali protiv nacističke Nemačke.
Američki časopis ističe i bizarnu izjavu ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da je na kraju Drugog svetskog rata SSSR napao Nemačku i Ukrajinu, i pita: može li Zapad nastaviti da ignoriše uznemirujuće ponašanje vlade u Kijevu?
Kao dokaz da poneko ipak primećuje neobično ponašanje dela ukrajinske vlasti, i o tome otvoreno govori i piše, časopis navodi komentar visokorangiranog člana vašingtonskog Atlantskog saveta Adrijana Karatničkog koji u „Vašington postu” upozorava na „mračnu stranu” Kijeva.
On piše o opasnosti koja preti od ultradesničarskih elemenata i njihove uključenosti u vlast, poput slučaja da je „vođa neonacističkog odreda ’Azov’ postao šef policije u kijevskom regionu”.
Da je pisanje „Nešenel interesta” ipak samo kap u moru mnogo šireg fronta koji u zapadnom javnom mnjenju zastupa drugačije pozicije, pokazuje slučaj istoričara Timotija Gartona Eša i njegov najnoviji teksta u „Gardijanu”.Uporedivši najpre Putina sa Slobodanom Miloševićem, on ističe neophodnost zaustavljanja ruskog predsednika po svaku cenu.Posebno je zanimljivo njegovo viđenje uloge koju bi trebalo da odigra Bi-Bi-Si.
„Amerika možda ima najbolje dronove na svetu, nemačka najbolje mašine i uređaje, ali Britanija ima najbolji međunarodni medij.”
Bi-Bi-Si, u postavci GartonaEša, treba da posluži kao brana od naleta ruske propagandne mašinerije koja nameće „narativ o konzervativnoj ponosnoj Rusiji kojoj prete fašisti iz Kijeva, ekspanzija NATO-a i dekadentna EU”.
Najbolji način da to bude postignuto bio bi, kaže, ulaganje još novca u servise Bi-Bi-Sija na ruskom i ukrajinskom jeziku koji ba za razliku od ruskih medija pod kontrolom Kremlja slušaocima i gledaocima pružali „tačne, fer i uravnotežene informacije”.
---------------------------------------------------
Ćosić i Srebrenica
Na konferenciji „Ukrajina: Razmišljajmo zajedno”u Kijevu učestvovala je i hrvatska književnica i novinarka Slavenka Drakulić sa referatom „Intelektualci kao loši momci? Uloga intelektualaca u ratovima na Balkanu”. Ona je ukazala da su narasli nacionalizam uoči ratova u SFRJ podgrevali i intelektualci na svim stranama, a njihovu negativnu ulogu objašnjava na primeru Slobodana Praljka i Radovana Karadžića. Ona međutim kaže i kako je „najistaknutiji srpski pisac Dobrica Ćosić bio predsednik Srbije kada se dogodila Srebrenica”. Istina je pak da je Ćosić bio predsednik SR Jugoslavije 1992–1993. dok se genocid u Srebrenici dogodio 1995.
---------------------------------------------------
SAD razmatraju naoružavanje ukrajinske vojske
Usled napredovanja proruskih separatista glavnokomandujući snaga NATO-a u Evropi general Filip Bridlav podržava ideju da se ukrajinskoj vojsci dostavi naoružanje, a i američka administracija je sve bliža toj poziciji, prenosi „Njujork tajms”. Iako Barak Obama još nije doneo takvu odluku, pretpostavlja se da će američki državni sekretar Džon Keri o tome sa domaćinima razgovarati tokom posete Kijevu, zakazane za četvrtak.
Ideji se proteklih meseci naročito protivila Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, ali insajderske informacije njujorškog dnevnika ukazuju da je sada spremna da preispita takve stavove. U strahu da eventualno dostavljanje oružja Ukrajincima ne isprovocira Vladimira Putina da podigne uloge u ukrajinskoj krizi, Bela kuća je američku pomoć ograničila na „neubojitu” opremu kao što su panciri, prva pomoć, tehnička pomagala...
Dragan Vukotić
objavljeno: 04.02.2015.
.jpg)
