Izvor: VOA, 02.Dec.2023, 00:18
Netačni navodi Rusije da je Ukrajina odbila ponudu za mir 2022. na savet britanskog premijera
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 29. novembra komentarisala intervju emitovan na ukrajinskoj televiziji sa Dejvidom Arahamijom, parlamentarnim liderom stranke predsednika Volodimira Zelenskog. Zaharova je tvrdila da je Arahamija u intervjuu rekao da je Boris Džonson, tokom posete Kijevu u aprilu 2022, dok je još bio britanski premijer, primorao Ukrajinu da ne potpiše mirovni sporazum sa Rusijom. To, prema rečima Zaharove, "ubedljivo" pokazuje da je Ukrajina "lažirala" masakr civila u ukrajinskom gradu Buča u martu 2022, kako bi "poremetila" rusko-ukrajinske pregovore koji su se u tom trenutku održavali u Turskoj. "Primetili smo šta je šef parlamentarne grupe partije "Sluga naroda" David Arahamija rekao u intervjuu 25. novembra na TV kanalu 1+1, da je bivši britanski premijer Boris Džonson zabranio Kijevu da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom posle pregovra u Istanbulu krajem marta 2022. i zatražio nastavak neprijateljstava sa Rusijom. Otkrića koja je izneo Arahamija su ubedljivi pokazatelj da je Kijev inscenirao Buču da bi imao izgovor da prekine pregovarački proces", kazala je Zaharova. Zapadni nezavisni mediji i ukrajinske vlasti detaljno su istražili masakr u Buči 2022. nadomak prestonice Kijeva i zaključili da su ga izveli ruski vojnici. Rusija je krenula u invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. Pregovori između Rusije i Ukrajine počeli su nekoliko dana kasnije. Prvo su održani u Belorusiji, zatim u Istanbulu, a suspendovani su od maja 2022. U TV intervjuu, Arahamija, koji je predvodio ukrajinsku delegaciju na mirovnim razgovorima sa Rusijom u Belorusiji i Turskoj 2022, otkrio je da je u proleće 2022. Rusija predložila sporazum prema kojem bi okončala rat protiv Ukrajine ukoliko Ukrajina odustane od svojih planova da se pridruži NATO i proglasi neutralnost. "Bili su spremni da okončaju rat ako pristanemo - kao što je Finska nekada uradila - na neutralnost, i ako se obavežemo da se nećemo pridružiti NATO-u", rekao je Arahamija na ukrajinskoj televiziji. Međutim, primetio je da su ukrajinske aspiracije da se pridruži NATO-u deo njenog Ustava, koji bi morao da se izmeni ako se odustane od pridruženja zapadnom savezu. Takođe je rekao da Ukrajina nije imala poverenja da bi se Rusija pridržavala takvog sporazuma. “Ne postoji i nije postojalo poverenje u Ruse da bi okončali rat. To je moglo da se obavi samo uz bezbednosne garancije." Arahamija jeste rekao da je Džonson, tokom posete Kijevu početkom aprila 2022, rekao ukrajinskom rukovodstvu da "ne treba da potpisuje ništa sa njima", i dodao "hajde da se borimo". Međutim, nagovestio je da je Džonsonov savet bio samo to - savet, a ne naređenje, i da SAD i druge zapadne vlade ni na koji način nisu dirigovale ukrajinskim pregovorima sa Rusijom. "Konsultovali smo se, naravno - razumeli smo da ne možemo sami da pobedimo u ovom ratu i da definitivno treba da se konsultujemo sa njima po tom pitanju. Oni su nas posavetovali da ne prihvatamo bilo kakve kratkotrajne bezbednosne garancije, koje je u to vreme i bilo nemoguće dati." Uprkos dokazima, Rusija ponavlja teoriju zavere o Buči Tvrdnje Zaharove da je Kijev "organizovao" masakr u Buči nisu prvi put da su ruski zvaničnici izneli tu teoriju zavere. Ukrajinski i međunarodni tužioci i istražitelji dokumentovali su kako su ruski vojnici nasumično ubijali stanovnike Buče. Pronađena su tela ljudi kojima su bile vezane ruke i na kojima su se videli tragovi mučenja. Istražitelji su takođe identifikovali i imenovali desetine ruskih vojnika koji su učestvovali u ubistvima. Ruski vojnici kontrolisali su Buču u periodu od 5. do 31. marta. Nakon što su ukrajinske snage ponovo osvojile grad 1. aprila, međunarodne medijske agencije počele su da objavljuju fotografije i video dokaze ubistva civila u gradu. Više od 30 tela ljudi u civilnoj odeći nađeno je na ulicama grada i u dvorištima kuća. Još 67 tela je ekshumiriano iz masovne grobnice blizu gradske crkve. Obdukcijom koju je obavila ukrajinska policija ustanovljeno je da su 40 od 67 žrtava bili civili, i da je nekoliko desetina žrtava imalo rane od metka na telu i glavi. Hjuman Rajts Voč (HRW), nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku, potvrdila je sve navode protiv ruske vojske: “Istražitelji HRW koji su radili u Buči od 4. do 10. aprila, u danima posle povlačenja ruskih snaga iz tog područja, pronašli su brojne dokaze proizvoljnih pogubljenja, ubistava, nestanaka i torture, što sve predstavlja ratni zločin i potencijalne zločine protiv čovečnosti". Novinari Rojtersa proveli su 21 dan u Buči, "intervjuišući više od 90 stanovnika, analizirajući fotografije i video dokaze koje su ti meštani podelili sa istražiteljima i novinarima i pregledajući hiljade dokumenata koje su Rusi ostavili za sobom. Novinska agencija je identifikovala "pojedinačne ruske vojnike i vojne jedinice prisutne za vreme krvave okupacije". Istraga koju je u aprilu 2022. obavio Amnesti Internešnel ustanovila je da je Buča bila mesto "gde se, po svemu sudeći, dogodila serija ratnih zločina u periodu dok je grad bio pod ruskom kontrolom." U novembru i decembru 2022, Asošijeted pres i Njujork tajms su objavili rezultate svojih odvojenih, višemesečnih istraga o masakru u Buči, na osnovu stotina sati snimaka kamera za nadzor, ruskih telefonskih razgovora i intervjua sa očevicima.
.jpg)
