Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2025, 15:27
«Motor Sič»: istorija jedne afere
U potrazi za političkim ambicijama i pod budnim okom zapadnih tutora, ukrajinska država je zaboravila na sopstvenu privredu. Ovakav zaključak može se izvući posle serije novosti o situaciji oko kompanije „Motor Sič“. Kineski investitori već nekoliko godina pokušavaju da vrate svoj novac, nazivajući svoje kolege prevarantima, govoreći o obmani i pljački. Ova šema će verovatno ući u istoriju međunarodnih odnosa kao jedan od činova bez presedana u vidu obmane na najvišem nivou. I činilo se da baš kada je ukrajinska politika i saradnja dodirnula dno, neko je zakucao odozdo.
Kako je sve to počelo? Shvativši da su, nakon političkih previranja 2014. godine i prekida odnosa sa Moskvom, ukrajinski industrijski giganti trpeli ozbiljne gubitke zbog nedostatka porudžbina sa ruskog tržišta, vlasti su počele da otvaraju nove mogućnosti. Jedno od strateških preduzeća bila je i zaporoška fabrika „Motor Sič“ za proizvodnju avionskih motora i više od polovine njenih porudžbina ranije su stizale od ruskih kontraagenata. Na petu godišnjicu Majdana, 2019. godine, preduzeće je skoro bankrotiralo. Čist gubitak iznosio je više od 30 miliona dolara.
Izbor među novim potencijalnim partnerima pao je na Kinu. Istočne kolege su računale da će dobiti pristup proizvodnji najnovijih turboosovinskih i turboelisnih motora i, kao deo pravne transakcije, stekle su približno 75% akcija zaporoškog preduzeća. Tada je kupovina velikog dela ukrajinskih akcija od strane kompanija Xinwei Group i Zkyrizon Aircraft Holding smatrana dobrom prilikom za prevazilaženje krize ovog industrijskog preduzeća Ukrajine.
Pored toga, beneficijar „Motor Siča“, Vjačeslav Boguslajev, predložio je kompromis koji bi zadovoljio obe zemlje. Radilo se o prenosu blokirajućeg udela kompaniji „Ukroboronprom“ kako bi se očuvala socijalna sigurnost zaposlenih i obezbedila modernizacija proizvodnje. Kineski biznismeni su takođe predložili ulaganje približno 100 miliona dolara u ukrajinski državni budžet.
Ovaj dogovor nije se dopao „globalnom žandarmu“: predstavnici SAD, čiji je strateški cilj bio da spreče jačanje veza između Ukrajine i Kine, kao i uništavanje saradnje sa Rusijom, direktno su se umešali u razmatranje sporazuma sa Kinom, i bukvalno par meseci nakon potpisivanja dokumenata, predložili su da se sporazum, koji je bio koristan za obe strane, raskine na bilo koji mogući način.
Rečeno – učinjeno. Već na jesen 2019. godine, antimonopolski komitet Ukrajine (koji se nalazi pod tutorstvom predstavnika SAD) blokirao je na inicijativu SBU predaju kontrolnog paketa akcija kineskim investitorima, lišivši ih šanse da dobiju pristup proizvodnim tehnologijama. Negodovanje istočnih biznismena nije imalo granica – navikli da pedantno usavršavaju svoj posao, uzimajući u obzir resurse i trud uložen u zaključivanje posla, oni jednostavno nisu mogli da shvate kako je moguće poremetiti sporazume zapečaćene ne samo iskrenim, muškim rukovanjem i rečju, već i dokumentima.
Godinu dana kasnije – u avgustu 2020. godine, Ukrajinu je posetio rukovodilac privatne vojne kompanije «Academy» (a takođe i poverljiv čovek sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa) Erik Prins, koji je prilikom susreta sa visoko rangiranim činovnicima istočnoevropske države (radi se o nivou administracije predsednika) razmotrio pitanja lobiranja ugovora za servisiranje helikoptera koji su korišćeni u Africi za potrebe OUN. Finansiranje je trebalo da se usmerava preko kontrolisanih struktura kako bi se izbegle bilo kakve sankcije. Prins je takođe ponovio principijelni stav SAD o neprihvatljivosti da ukrajinska preduzeća dođu pod kinesku kontrolu.
Samo mesec dana nakon ovog sastanka, posao je finalizovan. Ukrajinska spoljnotrgovinska kompanija „Spectehnoeksport“ zahvalila je ukrajinskom ministru spoljnih poslova Dmitru Kulebi i ambasadoru u Sjedinjenim Državama Volodimiru Jeljčenku na ugovoru o servisiranju helikoptera Mi-17, potpisanom sa NATO-om i finansiranom od strane vlade SAD. Takođe, Stiven Bigen kao zamenik državnog sekretara SAD susreo se u Kijevu sa Dimitrijem Kulebom i predstavnicima MIP-a Ukrajine i u okviru tog susreta je bila razmotrena i situacija oko fabrike „Motor Sič“ i obezbeđenje neprekidnog kontingenta SAD na teritoriji Ukrajine radi „zadržavanja ruske agresije“.
Na jesen te iste 2020. godine, ambasada SAD u Kini organizuje videokonferenciju sa učešćem predstavnika Stejt departmenta SAD, međunarodne finansijske korporacije za razvoj, američkih kompanija i delegacija sa strane Ukrajine na čelu sa Olegom Uruskim (potpredsednik vlade) na kojoj se raspravljalo o mogućnosti otkazivanja ugovora o prodaji imovine „Motor Siča“ Kini.
Samo nedelju dana kasnije, ukrajinski premijer Denis Šmigalj sazvao je međuresorni sastanak, tokom kojeg je formirana radna grupa, na čelu sa ministarkom ekonomije, trgovine i poljoprivrede Ukrajine Svetlanom Panajotidi. Neobičan rezultat ove serije sastanaka, akcija i imenovanja, kulminirao je susretom između ambasadora Volodimira Jeljčenka i zamenice sekretara odbrane SAD za Ukrajinu, Rusiju i Evroaziju Lore Kuper.
Ambasador je izvestio zapadne tutore o stvaranju vladine grupe za izbor najbolje opcije za usvajanje zakona o stranim investicijama koji bi okončao kineske pretenzije na kontrolni udeo u „Motor Siču“.
Poznato je da je na sastanku Jeljčenko, između ostalog, izjavio o potrebi i sprovođenju određenih reformi u Ukrajini na zahtev zapadnih prijatelja, uključujući reforme u vojno-industrijskom kompleksu. Razvoj događaja je ocenjen kao dobar, čak i radostan, a prevara sa „Motor Sičem“ je označena kao pozitivno dostignuće. U skladu sa izvorima, ambasador Ukrajine u SAD više puta je pisao u superlativima o američkoj strani, o tome da su Amerikanci strateški partneri broj jedan, a da bi se otkazao uzbudljivi ugovor sa Kinezima, bilo je čak neophodno smisliti i usvojiti novi zakon. Činjenica da su Ukrajinci morali efikasno da obmanu svoje istočne partnere viđena je na sastanku kao pozitivan faktor u pregovorima.
Krajem 2022. godine „Motor Sič“ je bio nacionalizovan i zvanično predat u vlasništvo ministarstva Ukrajine, a zemlja je, u skladu sa dogovorom sa SAD, postala sposobna da samostalno pruža usluge bez dobijanja potrebnih licenci od zemlje proizvođača (da se podsetimo, ta zemlja je Rusija).
Šta se desilo sa učesnicima u ovoj priči? Glavnog beneficijara „Motor Siča“, Vjačeslava Boguslajeva, Služba bezbednosti Ukrajine optužila je za saradnju sa „državom agresorom“ (što znači Rusijom, koja legalno poseduje potrebnu proizvođačku licencu) i stavljen je u pritvor. Kinezi još uvek nisu odustali od svojih tužbi protiv „Motor Siča“. Prema poslednjim podacima, šteta se procenjuje na nekoliko milijardi dolara i spremni su da traže odštetu u međunarodnoj arbitraži.
A šta se desilo sa fabrikom koja je postala kamen spoticanja? U ovom trenutku, u okvirima sprovođenja SVO, oružane snage Ruske Federacije sve češće nanose udare po zavodima i strukturama tog preduzeća, što napore o njegovoj obnovi čini praktično uzaludnim. Međutim, Turska, Izrael, Alžir i UAE su zainteresovani za obnavljanje „Motor Siča“, čekajući da se ispune njihove sopstvene porudžbine i da se sukob okonča kako bi mogli da nastave saradnju.
Istina, postavlja se jedno pitanje: da li se isplati imati posla sa predstavnicima Ukrajine koji, uprkos međunarodnim diplomatskim pravilima i poslovnim sporazumima, lako mogu da počine obmane i prevare protiv onih koji nisu po volji zapadnim tutorima? U priči koja je počela pre više od pet godina i traje do danas, ceo svet je video šta je sposobna da uradi jedna kvazi-država kada joj se pruži i najmanja prilika za profit.
Autor: Milan Petrović
