Izvor: Politika, 14.Jul.2014, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misteriozno Putinovo ćutanje
Proruski pobunjenici sa jugoistoka Ukrajine povukli su se pre desetak dana iz Slavjanska, Krematorska i još nekih mesta koja su držali pod svojom kontrolom. Zvanično, ovo je učinjeno zarad pregrupisavanja snaga i odlučnije odbrane Donjecka gde su se sjatili bivši branioci predatih gradova.
Ono što je povodom povlačenja pobunjeničkih snaga i prepuštanja važnih gradova ukrajinskoj armiji zbunilo i pobunjenike i zvanični Kijev, pa i sve one koji prate zbivanja u bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sovjetskoj republici jeste – vidljivo ćutanje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Šef ruske države svojevremeno je izdejstvovao kod Saveta Federacije (gornji dom ruskog parlamenta) dozvolu da u cilju zaštite ruskog stanovništva u Ukrajini upotrebi vojnu silu. Putin se kasnije odrekao datog mu prava, i to je protumačeno kao znak dobre volje Moskve i pristanak na pregovore sa Kijevom. Ko je omanuo u ovoj međuigri, manje je važno. Bitno je da su sukobi nastavljeni, sa još većom žestinom i još više žrtava na obe strane.
Pa kakva je onda poruka Putinovog ćutanja, pitaju se analitičari.
Koliko pre nedelju dana Putin je u jednom obraćanju stranim diplomatama bio vrlo odlučan: „Naša država će i dalje energično štititi prava Rusa, naših zemljaka koji žive u inostranstvu, i za to će upotrebiti sva moguća sredstva.”
A onda – ćutanje.
Da li je reč o saznanju da Rusija ne može uspešno da se suprotstavi sve glasnijim pretnjama sankcijama od strane SAD i EU, ili je reč o nemogućnosti da se finansijski do kraja iznese jedan rat u trenucima kada je privreda najveće države na svetu u recesiji... Ipak mnogi, poput Dmitrija Trenina, direktora moskovskog Karnegi centra, skloniji su da Putinovo ćutanje tumače kao pripremu nove strategije za ukrajinski teren. A glavni ciljevi te strategije jesu: sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO, zaštita statusa ruskog jezika i očuvanje ekonomskih veza sa najvažnijim ukrajinskim kompanijama.
Ako pomenuti ciljevi nisu lako dostižni vojnim delovanjem, neophodno je primeniti drugu metodologiju i preći na takozvanu meku silu. Ova kovanica podrazumeva jače uključivanje propagandne mašinerije, pronalaženje saveznika širom sveta, privlačenje na svoju stranu onih zemalja koje su do sada iskazivale neodlučnost... Jedan od metoda svakako je i otvaranje humanitarnih centara po svetu, posebno u slovenskom delu, u kojima bi tamošnjem življu bila jasnije predstavljena aktuelna politika Kremlja.
U tom smislu pokrenut je projekat nazvan „Kompleksna strategija širenja humanitarnog uticaja Rusije u svetu”, koji bi, prema rečima šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, „za cilj imao jačanje veza sa sunarodnicima van granica Rusije, stvaranje pozitivnog imidža zemlje u inostranstvu, saradnju u sferi međunarodnog razvoja i propagiranje ruskog jezika i kulture”.
Kako je u četvrtak preneo austrijski dnevnik „Standard”, zapadni mediji su odavno napustili ulogu posmatrača u vezi sa ukrajinskim događajima i aktivno se uključili u antirusku propagandu. Prema rečima eksperta Jirgena Grima, „mobilisano je sve što se moglo pronaći od moralnih, političkih, do ideoloških aspekata kako bi se napravio jak antiruski front”.
Prema najnovijim istraživanjima, dve trećine Rusa protive se vojnom ulasku u Ukrajinu. Putin, koji trenutno ima podršku ogromne većine zemljaka, zna da bi svaki neoprezan korak tu podršku mogao da sroza na nivo gubitka narednih predsedničkih izbora. Ima i onih koji smatraju da Putin, u stvari, igru vodi majstorski.
„Rusija je savršeno ovladala iskustvom istovremene eskalacije i deeskalacije sukoba”, piše u „Volstrit džornalu” Gregori Vajt i dodaje: „Ovo ne daje Zapadu mogućnost da sagleda situaciju u pravom svetlu i uskladi svoje delovanje u smeru koji bi dao konkretan rezultat.”
Ostaje, međutim, činjenica da predugo ćutanje ne ide u prilog prvom čoveku Rusije. Jer na terenu stvari se odvijaju munjevitom brzinom. Regularnim trupama Ukrajine upućene su nove zalihe teškog i lakog naoružanja. „Udahnuta” joj je i nova finansijska energija u vidu 23 miliona dolara poslatih iz SAD. A kod kuće ruski nacionalisti traže akciju.
To što se Putin povukao na izvesno vreme ne znači da je odustao od svoje politike, smatra Fjodor Lukijanov, prvi čovek Saveta za spoljnu politiku i odbranu Rusije. „On se tako ponašao i u vremenima najvećih katastrofa. Zastane, ćuti neko vreme, a zatim kaže nešto potpuno neočekivano.”
U međuvremenu, napadi ukrajinske regularne vojske na Donjeck već su počeli. Osokoljeni nesebičnom pomoću od strane Zapada, a i posle nedavnog potpisivanja trgovinskog sporazuma sa EU, u Kijevu smatraju da su veći deo posla već završili. Ipak, pitanje je da li je takvo razmišljanje uputno. Jer istočni deo Ukrajine i dalje preferira savez sa Rusijom, pre nego neizvestan ulazak u EU, i kraj toj priči još je daleko.
Ipak, nerazrešeno ostaje pitanje: da li Vladimir Putin zaista ćuti zato što neće da se zamera Evropljanima ili, kao što reče Lukijanov, sprema neko novo iznenađenje?
Slobodan Samardžija
objavljeno: 14.07.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
