Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Maj.2022, 11:20

Mali: Daleko od recesije, odgovorni prema građanima i privredi

Ministar Siniša Mali najavio je danas da će Vlada Srbije sutra doneti meru pomoći za oko 1.400 preduzeća, čije poslovanje je usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Oni će imati mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme, rekao je Mali na konferenciji o uticaju krize na srpsku privredu, koja se održava danas u Privrednoj komori Srbije.

"Iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se ova pomoć čini mala, verujemo da će puno značiti za preduzeća čije je poslovanje pogođeno sukobom u Ukrajini", dodao je Mali.

Daleko od recesije, odgovorni prema građanima i privredi

Srbija ostvaruje rast i daleko je od recesije, imamo novac za sve započete investicije, a nastavićemo odgovorno da se ponašamo prema građanima i privredi, poručio je ministar finansija.

Na konferenciji o otpornosti srpske privrede na globalne krize i izazove koja se održava u Privrednoj komori Srbije ministar je rekao da je Srbija daleko od recesije, i da i dalje raste, "ali to ne znači da je sve lepo i sjajno".

Naglasio je da su ogromni izazovi za evropsku i srpsku ekonomiju koja zavisi od onog što se dešava u EU.

Mali je rekao da su brojni bitni faktori koji dovode ceo svet u opasnost od recesije i stagflacije, i dodao da se i mi sa tim suočavamo.

On je rekao da Srbija uprkos krizi ima novac za sve investicije koje su započete.

"Ništa nije stalo sve ide svojim tokom. Trudićemo se da tako radimo i u budućnosti", rekao je on.

Dodao je da će Vlada Srbije ostati veoma odgovorna prema građanima i privredi, i posvećena daljim reformama.

"Velika je odgovornost pred nama da našu privredu i u vreme izazova napravimo atraktivnijom za nove investicije", rekao je on.

Mali je podsetio da kroz mere pomoći građanima i privredi Vlada Srbije za vreme pandemije ukupno izdvojila pomoć od 8,8 milijardi evra.

Dodao je da uprkos tako velikoj podršci svaki makroekonomski indikator ostao stabilan.

Ministar je istakao vrednost ostvarenog poverenja građana jer je sve što je obećano u poslednje tri godine i ispunjeno.

"To poverenje građana je garant. Na svaki način štitićemo standard građana i pomoći privredi da što bolje funkcioniše", rekao je on.

Kako je primetio Evropa je pred problemom obezbeđivanja gasa i nafte, što su inputi koji određuju poslovanje a i pod pritiskom da zbog inflacije rastu plate.

"A nema prostora. Standard građana pada, i otvara se pitanje stagflacije", objasnio je on.

Dodao je da rastu kamate što poskupljuje kapital, da fiskalni stimulansi imaju uticaj na rast inflacije a bez njih se otvara opasnost od masovnog otpuštanja.

"Ni malo jednostavno, ni lako. Skoro se niko nikada sa ovakvim izazovima nije suočavao - uslovi savršene oluje", primetio je on.

Mali je rekao da će Srbija ove godine imati do tri odsto deficita budžeta, naveo da je naplata PDV mnogo bolja od planirane, a posle 4,3 procenta rasta BDP-a rasta u prvom kvartalu izrazio očekivanje da će u drugom biti rast od 3,7 posto.

Ministar Mali naglasio da Srbija ostaje čvrsto na evropskom putu, zahvalio Nemačkoj na podršci za realizaciju našeg cilja koji je punopravno članstvo.

Podsetio da je Nemačka preko osam godina bila četvrti, a danas prvi srpski spoljnotrgovinski partner, i zemlja najveći pojedinačni donor.

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib ocenio je da je kriza u Ukrajini vododelnica, jer izaziva katastrofu u svim mogućim sferama, pre svega kod cena energije i sirovina.

Ocenio je da je Nemačka ozbiljno ugrožena a kao primer naveo da je 60 posto preduzeća tokom marta prijavilo da je imalo prekide u lancima snabdevanja zbog rata u Ukrajini.

Istakao je značaj IT sektora koji je u Ukrajini bio razvijen ali i odlično povezan sa nemačkom privredom.

On je ukazao da zbog integracije na tržišta EU je i Srbija pogođeni ratom, jer dolazi do rasta inflacije, cene energenata i namirnica što je pojava i širom Evrope.

Upozorio je da uporedo sa ratom i klimatske promene nastavljaju da ugrožavaju planetu i ljude, i da guraju populaciju u sve veću nejednakost.

"Ova konferencija treba da baci svetlo na uticaj ovih trendova na ekonomiju Srbije. Da bude platforma za razgovor, kako da faktori budu ublaženi u kontekstu saradnje", rekao je on.

Dodao je da je Nemački privatni sektor ključan za saradnju, i da se nastavlja sa ulaganjem u druge projekte u Srbiji.

Predsednik PKS Marko Čadež poručio je da je Srbija deo ekonomskog sistema evropskog kontinenta.

"Trenutno nije tako crno, ali krize se dešavaju odloženo" ocenio je on.

Dodao je da dileme o zauzimanju stava u Srbiji ne treba da bude jer je naš privredni sistem vezan za tržišta EU.

Podsetio je da je izvoz ka Nemačkoj 17 puta veći nego ka Rusiji.

Istakao je da je pored velikog skoka inflacije i rasta kamatnih stopa posebno zabrinut zbog cene bakra koja je trenutno niža za 10 posto, što je sve ocenio kao loše signale.

Čadež je rekao da su predviđanja da će tokom leta zbog rata u Ukrajini doći i do "rata energenata" kroz obustavu isporuke gasa.

Ukazao je da će to biti najveći problem za Nemačku koja realnu alternativu za ruski gas praktično nema.

On je izrazio strah za srpsku privredu jer analize govore da će kriza najviše pogoditi nemačke pokrajine Baden Vitemberg i Bavarsku, sa čijom privredom Srbija ima najtešnje veze.

"Poslovanje sada karakteriše velika nepredvidivost. Cene se menjaju iz meseca u mesec, a ozbiljan problem uopšte planirati proizvodnju", objasnio je on i ocenio da je pred nama težak period.

Čadež je istakao da Vlada Srbije merama omogućava da se manje osete udari krize.

"Teško je išta predvideti. Treba da se još više spremimo za jesen. Neki kažu da stiže "ekonomski armagedon". Ne bih toliko daleko otišao, ali svakako težak period", poručio je on.

Konferencija na temu "Koliko je otporna srpska privreda na globalne krize i izazove" organizovana je kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi razvoj, a KFW i GIZ su suorganizatori.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio 021: Mali: Sutra mere podrške firmama koje su pogođene ratom u Ukrajini