Izvor: RTS, 10.Mar.2022, 09:26
Krstić: Bezbednosne garancije za Rusiju i integritet Ukrajine su osnov za častan izlaz iz rata
U Ukrajini je 15. dan rata koji je Rusija pokrenula. Amerika je zabranila uvoz ruskih energenata, a odluku o ovome EU će doneti narednih dana. Lista kompanija koje su delimično ili potpuno prestale sa radom u Rusiji sve je duža. Sankcije su razumljive u situaciji kada Zapad ne želi da upotrebi silu, kaže Milan Krstić sa FPN-a. Smatra da su bezbednosne garancije za Rusiju i garantovanje integriteta Ukrajini, izuzev >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Krima, dve stvari za koje moraju da postoje međusobne garancije da bi se došlo do dogovora. Rusija od Krima, napominje, neće odustati.
Docent dr Milan Krstić, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji razumljive u situaciji kada Amerika i Evropa neće da upotrebe silu, s obzirom na to da je jasno rečeno da je crvena linija koju Rusija ne sme preći napad na države članice NATO-a.
Napominje da je Amerika prednjačila u najavama da će Rusija napasti Ukrajinu, te da je njen prvi odgovor, kada je Rusija priznala nezavisnost samoproglašenih Donjecka i Luganska, bio ograničen.
Razvoj situacije je pratio ekonomske i diplomatske mere prema ruskoj trgovini – etapno, kako se sukob u Ukrajini sve više širio, rekao je Krstić i dodao da su radikalnije mere Zapada došle sa kretanjem ruske vojske van Donbasa.
Napominje da bi odgovor Rusije više pogodio Evropu nego Ameriku, jer Evropa u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.
"Putin bi na taj način pokušao da izazove nejedinstvo kod zapadnih saveznika, tako što bi posledice odluke Amerike bile usmerene ka Evropi, kaže Krstić.
Neophodan oprez sa izolacijom Rusije Napominje da je Rusija na putu da postane potpuno izolovana iz ekonomskih i političkih dešavanja, ali da se treba biti oprezan koliko daleko se u tome ide.
"Ne smete ostaviti jednu veliku nuklearnu silu izolovanu dugoročno. Mora da se pronađe modus vivendi kako se i Rusija ne bi osećala izolovano i kako bi se reintegrisala... Da se ponudi častan izlaz svim stranama", kaže Krstić.
Objašnjava i kako bi taj častan izlaz mogao da izgleda.
"Mislim da je neophodno da se Rusiji da ono što je prvenstveno želela, a to su bezbednosne garancije da Ukrajina neće ući u NATO. Dakle, neutralnost ili, kako neki kažu, finlandizacija Ukrajine", rekao je Krstić.
Komentarišući nastavak pregovora i planiran susret šefova diplomatija Rusije i Ukrajine u Turskoj, istakao je da ne očekuje da do dogovora dođe danas.
"Mislim da je Rusiji potrebna neka veća pobeda kako bi pokazala da njena vojna moć nije ograničena. Rusija je za ovih 15 dana ostvarila određene pobede, ali nije zauzela nijedan od velikih gradova koje opseda. Tek nakon zauzimanja nekog velikog grada ili pobede Rusije, mislim da bi ona bila spremna na kompromis", kaže Krstić.
Naglašava da je, ukoliko želi stabilnost, neophodno da i Rusija dâ častan izlaz Ukrajini.
"Častan izlaz bi bilo povlačenje priznanja Donjecka i Luganska", rekao je Krstić i istakao da Rusija neće odustati od zahteva da Krim bude priznat kao deo njene teritorije.
"Suština je – bezbednosne garancije za Rusiju i integritet, izuzev Krima, za Ukrajinu. To su dve stvari za koje moraju da postoje međusobne garancije da bi se došlo do dogovora, po mom mišljenju", naveo je Krstić.
Ističe da je rat skup, da bi držanje Ukrajine pod okupacijom takođe bilo skupo i neracionalno, te da bi za Rusiju bilo bolje da rat što pre okonča.
Neutralnost nije nova tema Napominje i da većina nije verovala da će Rusija zaista napasti Ukrajinu, što je, istakao je, de iure kršenje međunarodnog prava. Međutim, postavlja pitanje i zašto se neutralnost Ukrajine nije ranije rešavala.
"Rusija je slala signale i 2008. i 2014. da posmatra eventualni ulazak u NATO kao pretnju po svoju nacionalnu bezbednost, po nacionalne interese. U jednom trenutku se u tim pretnjama toliko preteralo – da Rusija nije reagovala, možda bi ostavila utisak države koja preti praznom puškom. I tu dolazimo na teren časti u međunarodnim odnosima... Jednostavno, ne želite da izgubite neki pedigre i onda možda preterate zbog toga", kaže Krstić.
Ističe i da je greška što neke države članice NATO-a sada naoružavaju Ukrajinu i dodaje da bi najpametnije bilo da se Zapad zadrži na pomoći vojsci koja nije agresivnog tipa, kao što su to avioni, ali i na humanitarnoj pomoći, u čemu, dodaje, svi treba da učestvuju.
Oprez Srbije Što se tiče stava Srbije, Krstić kaže da deluje da se sada čitava Evropa približila američkoj poziciji da je srpski stav zadovoljavajući, ali ne isključuje mogućnost da će pritisaka biti posle izbora.
Očekuje da nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom posete Srbiji izrazi žaljenje što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, te da neće biti ultimatuma ali da će poslati poruku da se to mora učiniti, ukoliko želimo članstvo.
Komentarišući težnje Prištine da iskoriste ovu situaciji za prijem u NATO, Krstić je rekao da nije realno da se tako nešto desi, zbog bezbednosnih pretnji koje takav postupak nosi.
"Težnja je da se pokaže da ćemo mi da se ponašamo prema našim susedima kao što se Rusija ponaša prema svojim... Srbija mora da bude vrlo pažljiva da se ne bi stekao utisak da je Srbija ruska ispostava na Balkanu, da ne budemo posmatrani kao izdvojena država u Evropi protiv koje je legitimno upotrebiti različite vrste pritiska", kaže Krstić.
.jpg)
