Izvor: Politika, 11.Mar.2014, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krimska Deklaracija o nezavisnosti pominje i Kosovo
SEVASTOPOLJ – Deklaracija o nezavisnosti Krima, koju su usvojili parlamentarci te autonomne republike, poziva se, između ostalog, i na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu od 22. jula 2010.godine.
U deklaraciji se kaže da su parlament Krima i gradski savet Sevastopolja doneli tu odluku „polazeći od odredbi Povelje UN i čitavog niza međunarodnih dokumenata koji garantuju pravo naroda na samoopredeljenje, a takođe uzimajući u obzir da je Međunarodni sud UN >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 22. jula 2010. u vezi sa Kosovom potvrdio činjenicu da jednostrano proglašenje nezavisnosti dela države ne krši bilo koje norme međunarodnog prava”, prenela je RIA Novosti.
Referendum o statusu Krima biće održan 16. marta.
Parlamentarci Autonomne Republike Krim usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti Krima koja je potrebna za pravnu proceduru kao deo ulaska te teritorije u sastav Rusije i od značaja je za prestojeći referendum, javila je ranije danas ukrajinska novinska agencija Interfaks.
„Veoma važan dokument - Deklaracija o nezavisnosti - usvojen je tokom sednice. Ovaj dokument je potreban za sudske postupke, kao deo pristupa Krima Rusiji, kao i za referendum o Krimu”, rekao je portparol zakonodavnog tela Krima, preneo je Radio Glas Rusije.
U donjem domu ruskog parlamenta - Dumi, tokom dana poslanici će raspravljati o predlogu zakona kojim bi bilo omogućeno da se ukrajinski autonomni region Krim pridruži Rusiji, izjavio je poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije Vjačeslav Nikonov.
On je rekao da će se o tom predlogu zakona raspravljati i verovatno predlagati amandmani do 17. marta, a o njemu će se glasati 21. marta, preneo je „Glas Rusije”.
Predlog zakona sadrži opis procedure pridruživanja subjekata Ruskoj Federaciji.
Stranka levog centra, Pravedna Rusija, predlaže da se novi subjekti primaju u sastav države na osnovu rezultata referenduma koji bi bio održan u tom regionu, u slučaju da na tom području nema funkcionalne suverene vlasti, kao i u slučaju da ne bude postignut dogovor na međunarodnom nivou.
U Ukrajini je 22. februara došlo do smene vlasti kada je Vrhovna rada uklonila predsednika Viktora Janukoviča, promenila ustav i za vršioca dužnosti šefa države postavila predsednika parlamenta Aleksandra Turčinova, a takođe raspisala izbore za 25. maj.
Rada je 27. februara izabrala i prelaznu vladu na čelu sa premijerom Arsenijem Jacenjukom.
Moskva smatra da je legitimnost odluka Vrhovne rade sumnjiva, a isti stav zastupa i Krim.
----------------------------------------------
Ukrajinski parlament suspendovao krimski referendum
KIJEV – Ukrajinski parlament je danas izglasao suspendovanje referenduma o budućnosti Krima, kojeg je Vrhovni savet Krima zakazao za 16. mart.
Ukrajinski parlament je pozvao Vrhovni savet Krimske Autonomne Oblasti da do 12. marta ponovo razmotri svoju odluku o raspisivanju referenduma i da je „uskladi” sa ukrajinskim i krimskim ustavom, prenosi agencija Ukrinform.
U slučaju da Krimski vrhovni savet ne postupi po ovom nalogu, ukrajinska Verhovna rada je u svojoj rezoluciji zapretila kako će pokrenuti postupak za prevremeni prestanak njegovih ovlašćenja.
-------------------------------------------
Janukovič: Ostajem predsednik i vrhovni komandant vojske
MOSKVA – Opozvani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič poručio je da ostaje jedini legitimni predsednik i vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine, izrazivši uverenje da će uskoro moći da se vrati u Kijev.
On se danas obratio javnosti po drugi put u poslednjih desetak dana iz Rusije.
„Ostajem ne samo jedini legitimni predsednik Ukrajine, već i vrhovni komandant oružanih snaga”, rekao je Janukovič na konferenciji za novinare koju je održao u ruskom gradu Rostovu na Donu, u izložbenom centru „Vertol ekspo”.
„Siguran sam da se vojnici neće povinovati naređenjima kriminalaca”, istakao je Janukovič, a prenosi Rojters.
On je ocenio da su predsednički izbori u Ukrajini koji su zakazani za 25. maj „apsolutno nelegitimni i nezakoniti”.
„Čim okolnosti dozvole - a siguran sam da će to biti uskoro - sigurno ću se vratiti u Kijev”, poručio je opozvani predsednik, navodi AFP.
Prema njegovim rečima, gradovima u Ukrajini patroliraju maskirani naoružani ljudi, a bezakonje je u porastu, prenosi „Raša tudej”.
Janukovič je rekao da se Krim otcepljuje od Ukrajine, a za razvoj događaja na tom poluostrvu, koje u nedelju organizuje referendum o otcepljenju i pripajanju Rusiji, okrivio je protivnike koji su ga oterali sa vlasti, preneo je Rojters.
Prema njegovim rečima, vlast u Kijevu preuzela je „banda ultranacionalista i neofašista”, navodi AFP.
Pre ili kasnije, upozorio je, nove prozapadne vlasti u Ukrajini biće pozvane na odgovornost za svoje akcije i patnju kroz koju narod prolazi.
„Mi ćemo prevazići ove nedaće, narod koji ste razočarali će u tome uspeti i zemlja će se podići i ujediniti”, poručio je Janukovič.
On je, takođe, ocenio da je američka finansijska pomoć Ukrajini nezakonita pošto, kako je naveo, američki zakon ne dopušta pružanje pomoći nelegitimnim vladama.
„Zakon SAD ne dopušta vladi da pomaže banditima”, zaključio je Janukovič, navodi britanska agencija.
Za razliku od prethodne konferencije za novinare koju je takođe održao u Rostovu i koja je prilično dugo trajala, Janukovič, koji je i ovoga puta govorio na ruskom, danas je samo pročitao saopštenje u trajanju od sedam minuta, a potom je otišao ne odgovarajući na pitanja.
Neki ruski mediji su krajem prošle nedelje objavili nepotvrđene glasine da je Janukovič doživeo srčani udar i da se oporavlja u jednoj moskovskoj bolnici.
Janukovič (63) se u petak, 28. februara, prvi put pojavio u javnosti posle svog opoziva sa mesta predsednika na konferenciji za novinare u Rostovu na Donu u Rusiji, na kojoj je istakao da je i dalje legitimni lider Ukrajine, za krizu u zemlji je optužio Zapad, a Rusiju pozvao da deluje.
----------------------------------------------
Ukrajina traži formiranje nacionalne garde, poziv rezervista
KIJEV – Prelazni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov pozvao je danas na formiranje Nacionalne garde i mobilizaciju vojnih rezervista i dobrovoljaca u oružane snage zemlje kako bi se ona, kako je rekao, suprotstavila ruskoj vojnoj agresiji.
Turčinov je zatražio od parlamenta da odobri odluku da se snage ministarstva unutrašnjih poslova pretvore u Nacionalnu gardu, čiji bi cilj bio da se „odbrana zemlje i građana od kriminalaca i borba protiv spoljne i unutrašnje agresije”.
On je rekao da će mobilizacija obuhvatiti one koji su ranije služili vojsku kao i dobrovoljce.
Ruske snage ojačale su kontrolu nad Krimom, uoči održavanja referenduma u nedelju na kome se glasa o pripajanju tog poluostrva na Crnom moru Rusiji.
Agencije
objavljeno: 11.03.2014.
.jpg)
